Високообразовани годинама чекају посао

Дипломирани инжењер технологије чекао је на посао три године. Чим се пријавио за курс заваривача који је организовала Национална служба за запошљавање (НСЗ), по завршетку течаја добио је посао. Храбри потез младог инжењера довео га је до радне књижице, за разлику од радника школованих да постану узгајивачи риба и шкољки који на запослење чекају најдуже, у просеку две деценије, а немају намеру да прихвате стварност. Ништа лакше није ни историчарима уметности, етнолозима и археолозима који су уложили доста труда у своје образовање. На позив послодавца посредством НСЗ-а чекају око шест година. За петама су им и инжењери хемијске технологије са четири године стажа на бироу, а слично је и са инжењерима текстилства и геологије, као и појединим профилима из области пољопривреде, поготово одсека цвећарство.

– Понуда послова на тржишту за оне који су се школовали на друштвеним наукама веома је ограничена уназад неколико деценија. Једино решење за ову групу незапослених је да започну или наставе каријеру у областима за које се нису школовали. Курсеви за стицање посебних знања и вештина могу да буду од помоћи у скраћењу трајања незапослености, али свакако не могу да замене формално образовање. Само пружају додатне шансе. Годишње организујемо од 150 до 200 различитих течајева у које се укључује у просеку око 2.000 грађана – каже Драган Ђукић, директор Сектора за посредовање у запошљавању у НСЗ-у, додајући да су најбројнији течајеви у областима финансија и администрације, машинства и грађевине.

Високообразовани најчешће похађају течајеве страних језика и информатике, а како тврди Ђукић, свака трећа особа која прође обуку, убрзо добија и запослење.

– Да би се спречило дуже трајање незапослености, приликом уписивања високе школе будући студенти могли би више да се информишу шта је тренутно актуелно на тржишту рада. Јер је и држава у губитку ако финансира нечије школовање, па после за ту особу нема посла. Можемо говорити и о недовољној усклађености уписне политике са потребама тржишта рада па стога ту има простора за неки вид државног интервенционизма, барем у делу оних који студирају о трошку државе. Требало би смањити уписне квоте на поједине факултете и то за оне смерове који су дефицитарни према свим показатељима у делу који финансира држава – предлаже Ђукић.

Они који дуже чекају на запослење посредством НСЗ-а не могу да очекују богзна шта од државе, јер је ниво социјалне заштите и давања за особе на евиденцији на ниском нивоу.

– Новчану накнаду остварује десет одсто незапослених који нису својом кривицом остали без посла. Ова помоћ не може бити виша од 160, ни нижа од 80 одсто минималне зараде у Србији. Осталих 90 одсто грађана са евиденције део олакшица користи за материјално обезбеђење породице, градски превоз, плаћање комуналних услуга, чак и за чланство у библиотекама – истиче директор, подсећајући да се са евиденције бришу само они који одбију пословне понуде или неоправдано закасне да се јаве саветнику.

– Ако поштују правила шаљу сигнал да желе активно да учествују у тражењу посла. Скидање са евиденције у трајању од шест месеци прописано је Законом о запошљавању и осигурању у случају незапослености. У већини земаља казна траје од девет до 12 месеци, сем можда у неколико држава где је мања од шест месеци. Суштина је да не морају да траже посао преко НСЗ-а јер у Србији ради и више од 50 приватних агенција за запошљавање – додаје Ђукић, подсећајући да је у протеклих шест месеци служба успела да запосли око 130.000 грађана.

– Очекујемо да ће тај број до краја године бити око 200.000. У другим земљама учешће државе у запошљавању се креће од пет до 40 процената, а код нас оно износи око 30 одсто. У нашој земљи радне књижице годишње се домогне до 600.000 грађана, а посредством НСЗ-а трећина. Они чија су занимања суфицитарна чак и ако су пријављени у приватним агенцијама не могу да рачунају да ће брже добити посао – закључује Драган Ђукић.

----------------------------------------------

*754.000 незапослених на бироу рада у Србији
*17.952 високообразована на евиденцији београдске филијале
*1,8 годинa просек чекања на запослење

----------------------------------------------

На евиденцији

516 дипломираних инжењера за хемијску технологију
164 историчара уметности
115 дипломираних инжењера технологије текстилства
101 археолог/мастер археологије 
45 етнолога