Ментална департизација

Од најављене предизборне департизације, по свему судећи, опет неће бити ништа. На челна места опет долазе људи из странака на власти или блиски пријатељи партијским челницима. Знање, способност, успешност… падају у воду ако ниси „испао” из коалиционог карусела. И то ће, без сваке сумње, још потрајати.

Све дотле док се у овој земљи, у којој свега шест одсто људи има факултет, а 30 одсто је функционално неписмено, не схвати да у државним управама и јавним предузећима треба да раде чиновници, технократе, који знају и својски обављају свој посао без обзира на партијску припадност. Србија, то мора бити свима јасно, има веома мало квалитетних, стручних, способних људи који знају и хоће да раде за опште добро. С тим сазнањем, по признању људи из страначких сенки, већ су се суочили високи партијски кадровици. Немају људе који знају посао и на које могу да се ослоне.

За који дан навршиће се месец дана од формирања нове владе. Министри су запосели своје ресоре и кабинете. Смењено је 52 државна секретара. Нови полако пристижу. Све то успорава и компликује посао, па и новинарима, у механизму који се зове државна управа.

То је, рекло би се, једна страна медаље. Друга је она непосредна, готово људска, али која није без обилатих примеса (де)партизације. Реч је о конкретним примерима унутрашње, менталне партизације с којом се, посленици јавне речи, сусрећу ових дана готово на сваком кораку. Имена људи и институција нису битне за целу причу.

Новинар зове велико државно предузеће од значаја за целу земљу, па и добар део Европе, и тражи последње податке докле се стигло с пословима, има ли пара за оно што је планирано… Одговор добијен преко посредника био је да шеф не даје изјаве новинарима, јер не би да се замери новом министру. Таква „директива” је дата и чиновницима с којима смо до јуче добро сарађивали. Ћуте људи. Чекају.

Други случај је још фрапантнији. Тражимо податке колико у Србији има домаћинстава са двотарифним бројилима, која би евентуално добила јефтинију струју и радним даном, ако нови министар енергетике Зорана Михајловић „прогура” такав предлог. Добијамо одговор да се ти подаци припремају за министарку, а да је став менаџмента да се о томе јавно не прича. Сачекајте, каже.

А новинар је од људи, који су на радним местима од општег значаја за јавност, тражио само информацију из делокруга рада институција на чијем су челу. Ништа лично и што не пише у опису њиховог радног места. И није их добио, јер ти људи нису професионалци, већ политички пиони, који су своју радну и професионалну каријеру везали за странку која их је ту поставила. Даље неће или не знају. Стрепе шта ће бити с њима. Променила се власт.

Можда је и то људски, али овој земљи су ипак потребни систем и људи који ће савршено обављати свој посао, независно од тога за кога навијају у предизборним утакмицама.