Један оброк, једна жеља

Чачак – Таксиста у старом типу "волвоа" спазио је путника код задружног дома у Парменцу, стао и понудио му да га превезе до Чачка. Овде се подразумева да ће то коштати колико и карта у локалном аутобусу – 45 динара – пошто је реч о такозваном линијском таксију који примењује најнижу могућу тарифу.

У путу од четири километара ка средишту града, возач прича да је до пре две године био запослен у радионици чачанског гарнизона Војске СЦГ као мајстор, а онда био отпуштен као вишак. "Немам стажа за пензију, покушавам овако да зарадим нешто" – вели нови таксиста, тек што је превалио педесету.

У Чачку данас има 357 таксиста, док их је пре годину дана било 250. Сразмерно броју становника општине (117.072), процењује се да је довољно и 120 возила. Али, људи су принуђени да се и на овај начин боре за динар, усмеривши се ка местима где ће га најбрже стећи.

Тамо где су некад зарађивали, више нема посла за њих. Велике фабрике у граду отпустиле су хиљаде људи кроз социјалне програме, а приватизација је још мања узданица за незапослене.

– Од краја 2002. године до сада, у општини Чачак приватизовано је 28 друштвених предузећа у којима је, приликом продаје новим власницима, било запослено 2.620 радника. Данас ту ради само половина њих, можда ни толико – каже за "Политику" Владимир Аврамовић, председник Самосталног синдиката у Чачку.

Стално запослење данас имају 34.492 мештанина. Од тога, 27.004 у предузећима и установама, њих 3.394 имају своје радње, док је 4.094 радника запослено у тим радњама. Сви ону су, у просеку, примили по 19.789 динара у јануару, што значи да су стално запослени Чачани у том месецу зарадили укупно 8,5 милиона евра. Пре деценију, у овој општини била су запослена 32.724 човека.

Јасно је да се са месечном зарадом од 250 евра не праве велики планови. То је довољно тек за садржај старинске изреке: дан и комад, година и опанци.

На другој листи, коју води филијала Националне службе за запошљавање, обухваћени су Чачани без запослења, и ту је 1. марта било тачно 16.509 имена. Међу њима, 11.570 има одговарајућу стручну спрему, од трећег до осмог степена, док 1.583 суграђана чека посао дуже од десет година. У последњој групи, показује статистика, више од 70 одсто јесу жене.

За неке струке, опет, има довољно посла – али не и радника. Домаћи грађевинци увек су дефицитарни, па су обичне послове на подизању "Меркатора" у Чачку, пре годину и по, радиле екипе Молдаваца (два долара по сату) и Босанаца, из Бановића. Јесенас су тунел кроз Каблар, близу Овчар Бање, пробили Срби надничари из Тузле и Бијељине, за месечну плату од 400 евра (500 је имао само пословођа). Иако је Румунија од 1. јануара у ЕУ, двојица њених држављана и даље, као што су чинили годинама, раде код повртара Гвоздена Илића, у Трбушанима поред Чачка. За 12 евра дневно, стан и храну.

У тешкој оскудици, без новца и за један комад дневно, живе 242 чачанске породице, са 676 укућана. Њима је кухиња овдашњег Црвеног крста, за све дане фебруара, приготовила 16.224 оброка, који су дељени на пет пунктова у граду. У седишту Црвеног крста (за 150 корисника), месној заједници "Парк" (155), на Љубићком кеју (186), у Атеници (141) и Мрчајевцима (44).

– Рад народне кухиње финансира општина са 5,5 милиона динара за ову годину, и пошто нас оброк кошта око 40 динара, разлику ћемо морати да нађемо на другој страни. Већини корисника ово је једини оброк у дану – прича Биљана Давидовић, секретар Црвеног крста у Чачку.

Чачански Центар за социјални рад, са своје стране, одобрио је лане материјално обезбеђење за 319 породица са 759 чланова. У новцу, то месечно следовање износило је – од минималних 1.079 динара до неколико хиљада, зависно од броја укућана и њихове радне способности. Центар је поделио огрев за 409 сиромашких кућа (по три метра дрва), 412 хигијенских пакета, школски прибор за 170 деце, 350 пакета за Божић и Нову годину.

Од 1991. у Чачак су се, ратом потерана, из својих завичаја у другим републикама бивше СФРЈ, доселила 11.582 Србина, што је равно броју становника овог града у 1948. години. Али, већ 13 лета узастопно, прираштај у општини је негативан, више људи умире него што се рађа. Готово свих 57 села "зашло" је у дубоку старост, и то је, упозоравају демографи, рачун који ће убрзо тек да стигне на наплату.

Како изгледа друга врста приче, колико зарађују људи из друштвеног и привредног врха у граду? Те податке знају само они и држава, када стигну пореске пријаве. Од запослених Чачана који раде код газде, највећу плату има, и заслужује, капитен фудбалера Борца Бобан Дмитровић (1.500 евра у старту). Само, он је Краљевчанин...