Побуна станара из „скраћене” улице

Краљево – Путаре у краљевачком крају углавном дочекују, што би се рекло, као најрођеније. Још ако долазе ради асфалтирања улица или путева ту је одмах послужење, иће и пиће. Међутим, протекле недеље у приградском насељу Јарчујак није било тако. Становници једне омање улице стали су испред машина и приморали путаре, раднике ЈП „Путеви“ из Краљева да прекину посао припреме терена за асфалтирање.

Зашто ови људи више воле да гацају по блату него да, такорећи, у папучама шетају улицом? Разлоге су нам објаснили Зоран Радосављевић, Мирослав Јевремовић и Зоран Јевремовић.

Из њихове приче најпре дознајемо да је ово насеље „Браће Јевремовић“, чији становници тако добијају и пошту иако је улица званично уписана под називом Иван Милутиновић. И, у самој улици, углавном са десне стране, куће су „Јевремовића“, још од пре два века. Толико и саобраћајница постоји, али никада није била асфалтирана иако је од самог центра удаљена само три километра. Нико, кажу, није имао толико утицаја на локалне политичаре да то око асфалта „погура“, јер од педесетак становника и данас је само четворо запослених а сви остали су пензионери, „технолошки вишкови“ или они који траже посао.– Прошле године, у септембру, из месне заједнице су нам јавили да ако хоћемо асфалт морамо прикупити по стотину евра, у динарској противвредности на име учешћа у тој инвестицији. Упркос незавидној материјалној ситуацији, 20. 9. 2011. уплатили смо месној заједници 105.880 динара, за асфалтирање целе улице, дужине 320 и ширине 3,2 метра. Од тада нисмо добили никакву информацију до пре неколико дана када су путари дошли, али ради асфалтирања свега 170 метара. Стали смо на пут и радове прекинули тражећи све или ништа. Путари су се покупили и отишли, а први пут за тридесет година, колико памтим, овде је дошао одборник из градске скупштине. Била је то Маја Даниловић која нам је обећала да ће наш случај бити разрешен, да ће се она лично заузети да се путеви убудуће не раде делимично и по пет, шест година – објашњава нам Зоран Радосављевић, становник куће број 8 у овој улици.

Скраћење улице у насељу „Браће Јевремовић“ није једини такав случај. Мирко Вуковић, директор „Путева“, то потврђује податком да ће радници овог предузећа наредних месеци радити на чак 35 улица и некатегорисаних путева. Реч је углавном о „скраћеном '' асфалтирању од око двеста метара. Нигде цела дужина, што је и за ово предузеће већи трошак него зарада, због малих послова а честог пресељења машина.– Што се тиче конкретне улице, они поред свог учешћа имају на располагању 454.000 динара из градског буџета, што није довољно ни за двеста метара, према садашњим ценама асфалта. Иначе, нисмо могли почети раније, јер тамо није било комплетне пројектне документације – истиче Вуковић, наводећи да би и за грађане и за извођаче било боље да се новац издваја према пројектима и за мањи број комплетно уређених саобраћајница.

Зашто нигде довољно новца није издвајано дознајемо од Милоја Матовића, бившег одборника и члана скупштинске комисије за развој месних заједница која одлучује о расподели новца за инфраструктуру у 68 месних заједница на подручју Краљева.– Увек сам био за то да додељујемо средства за комплетно асфалтирање, али сам у комисији био стално прегласан. Тако смо за ову годину поделили тридесетак милиона динара и све захтеве делимично уважили, дакле свима помало а никоме довољно – истиче Матовић.

У градској дирекцији за урбанизам, од Александре Сретовић, дознајемо да се та расподела новца за читаву годину односи на чак 70 улица и путева, и углавном је реч о „скраћеном '' асфалтирању, а разлог је јасан, комисија одлучује према жељама политичара да понешто ураде у свакој месној заједници, односно у што више изборних јединица, па су те делимично асфалтиране уистину „предизборне“ улице и путеви.