Црвене таблице

Наравно да је Драган Ђилас, осим рационалних разлога, рачунао и на сферу подсвесног, када је предложио да се свим аутомобилима у државном власништву, од министарских „аудија”, до општинских „југића”, прикаче црвене таблице. Градоначелник Београда је био свестан – а био је, бави се човек маркетингом – да ће многи пустити носталгичну сузу кад се сете црвених ознака на возилима некадашњих „мечки”, „тристаћа” или „фића”, у власништву радничке класе. С тим да су воланокретали трудбеници, док је позади седео неко од њихових идеолошких вођа.

Те таблице јесу једна од класика „ју-митологије” ибуде емоције на времена када су и чистачице летовале на Јадрану најмање две недеље, када су школство и здравство били бесплатни и када се по кључеве за нове станове ишло у радничке савете, уместо у банке са безобразним каматама. Разуме се, та обележена возила временом су означавала и идеолошка скретања црвене буржоазије – са службених путева,на кафанске паркинге или у дворишта викендица, класно отуђених друштвено-политичких радника.

Сасвим је логична теза и да је Ђиласов предлог да се службена возила печатирају „црвеним”, пажљиво темпирана уочи „осме седнице” демократа, како би му порасле акције међу осиромашеним грађанством које иритирају свеприсутне бирократе које се возикају на рачун народног новца. Мала ли је привилегија да, на ову скупоћу и врућину, истуриш лакат кроз отворен прозор службеног возила, покажеш га пореским обвезницима – мислим на аутомобил, не на лакат – док завршаваш своје приватне послове. То да бензин части држава, не морам да цртам.

Када би се икада побројала сва државна возила, од најзабаченијих месних заједница до малих и великих јавних предузећа и ако би се тај број сабрао са службеним возилима фантомских агенција за истраживање руда и губљење времена, како би рекао класно свесни Алан Форд, а онда на сву ту гвожђурију на четири точка, додала луксузна кола министарстава, заједничких служби и бог те пита чега све још, добио би се број који јавно нико не сме ни да изговори.

И, ма како Ђиласов предлог критиковали због популизма, а није да и тога нема, идеја о враћању црвених таблица је заиста добра. Зато што ће сваки грађанин, као контролор власти, јасно уочити када се злоупотребљава возило које он плаћа.

Било је покушаја да се Ђиласова идеја разводни помињањем сателитске навигације, која будно мотри на сваки километар службених кола, али је проблем што у контролном центру такође седе анонимни државни службеници који су, по здравој бирократској логици, природни савезници онима у колима. Не стоје ни безбедносне опаске да би црвене таблице биле мета за неке државне званичнике, јер неће ваљда,забога,агенти тајне службе да прате зликовце у возилу обележеном као божићна јелка.

Док изненада поцрвенели градоначелник Београда обавља дубинско прање у градским возилима, биће интересантно видети, хоће ли влада прихватити рационалан опозициони предлог.