Катанац не сме бити музејски експонат

Да ли је могуће да је музеј Николе Тесле усред туристичке сезоне затворен и да су запослени на колективном годишњем одмору?Овим питањем нам се прошлог понедељка обратио читалац који је повео пријатеље из иностранства у здање у Крунској улици.

Испоставило се да је организатор несуђене посете имао пех да „убоде” дан када је Теслин, као и већина од 39 музеја, колико их је побројанона сајту скупштине Београда – затворен за посетиоце. Уосталом, пракса нерадног дана у току радне недеље је уобичајена свуда у иностранству. Нажалост, у многим другим поређењима, престонички музеји губе корак са сродним установама у свету. Епски дугo чекање на реконструкцију Народног музеја или пропадање здања Музеја савремене уметности јесу најупечатљивији, али не и једини проблеми са којима се срећу музеолошки посленици, који са осталим културним институцијама деле исту „бољку” – хронични недостатак новца и простора.

– Музеј града Београданема сталну поставку још од 1964, када је констатовано да је простор у Змај Јовиној 1 скучен и непримерен за ту намену. Помак je начињен тек 2008, када смо у размени са Војском Србије добили здање у Ресавској.Оно није у употреби, јер мора да се реконструише, а у једном делу је још војна штампарија. У току је само израда пројектa санације крова како би се грађевина заштитила од даљег пропадања. Очекује се да град финансира пројекат реконструкције, радове и сталну поставку. То је крупна инвестиција и до сада није рађена процена колико би коштала – каже Даница Јововић-Продановић, директорка Музеја града Београда, у чијем саставу су 23 легата, археолошки локалитет Винча и девет подручних музеја. Од тог броја, њих шест (Конак кнегиње Љубице, Иве Андрића, Јована Цвијића, Паје Јовановића, збирка икона Секулић и Музеј Бањичког логора) имају сталне поставке и отворени су за посетиоце. Преостала три, Музеј Томе Росандића, Завичајни музеј Земуна и Музеј Младеновца, затворени су због преуређења.

„Ако се настави вишедеценијска небрига државе, музеји као трезори нације изумреће”, сматра Марина Андрић, историчар уметности и члан Управног одбора Народног музеја. Њу ипак највише плаши чињеница да смо сваким даном на немерљивом губитку зато што су два најзначајнија музеја затворена. 

– Најпре губимо културно образовање, јер ако збирке нису видљиве како ћемо едуковати нашу децу. Енглески професори историје то раде тако што држе часове у музејима. Губимо свест о мултикултуралности ових простора. Игубимо интеракцију и трансформацију која је одавно пракса свих светских музеја. Тамо се отварају мали музеји зато што су национални скупи за одржавање и велики, па је за обилазак потребно много времена. Зашто у Бечу туристи остају дуже? Зато што има 256 музеја, а Београд 125 и на многима је катанац –објашњава Андрићева.

Она не подржава честу констатацију да Срби нерадо иду у музеје, јер смо, истиче, као народ радознали.За још већу посету потребно је, наглашаваАндрићева, да музеје које имамо приближимо људима другачијим „паковањем”. Најбољи показатељ тога је Ноћ музеја.

– Да би се повећала посећеност треба да буду као у Енглеској и Немачкој, интерактивнији и разноврснији. Наше бројне поставке су досадне, не објашњавају појаве и не пружају слику времена коју ће сваки човек разумети и која ће му помоћи да направи паралелу између историје и будућности. Публику од појаве масовне културе све више интересује како мисли и осећа обичан смртник, какве су му навике, обичаји–истиче Андрићева.

За Младена Петровића, једног од оснивача Ноћи музеја, понуда појединих музеја у Београду је добра у односу на дотацијес градског и републичкогнивоа, којe су толико смањене да за програме остаје мало средстава. Највише нам недостаје, сматра, осмишљена државна политика према музејима која стимулише рад са публиком.

– Надлежни нису били спремни да се ухвате у коштац са проблемима у којима су се нашли музеји. После Ђинђића, који је лично покренуо реконструкцију Народног музеја, као да никога осим људи у музејима није било брига што толике генерације одрастају без додира са нашом културном баштином. Музеји нуде неформални амбијент и могу бити центри учења које је добровољно и самостално, које покреће радозналост, слободно истраживање и размену искустава – каже Петровић.

Да сви музеји у Београду раде у мери колико им то финансије и простор дозвољавају, сматра и Даница Јововић-Продановић, директорка Музеја града Београда.

–Када у новинама прочитате да музеји не раде, у јавности се ствара слика да у њима седе лењивци и када би се они потрудили све би могло да буде боље. Музејски рад не подразумева само изложбе, оно што је видљиво публици. Њега чине и и друга два сегмента: прикупљање и колекционирање и обрада и заштита музејских добара – каже Јововић Продановић.

----------------------------------------------

Зашто су музеји привлачни – ноћу

У последњој Ноћи музеја у Београду забележено је 220.000 улазака у музеје, галерије, библиотеке, културне центре на 64 локације, што у пракси значи да је око 30.000 људи у просеку обишло око седам локација. Велику заинтересованост за обилазак таквих места за само неколико сати Младен Петровић, оснивач манифестације, објашњава чињеницом да она нуди занимљиве програме у термину када људи имају више слободног времена.

– Темељ ове манифестације у више у 80 земаља света, у којима се одржава је исти. Нетипичним музејским садржајима, перформансима и концертима привући публику која иначе не иде на таква места, са идејом да се бар код једног дела нових посетилаца пробуди љубав и радозналост према културној баштини. Део успеха Ноћи музеја у Београду је у томе што је изграђен имиџ манифестације на коју долазе „нормални, фини људи” и што те ноћи градом завлада специфична атмосфера – објашњава Петровић.

----------------------------------------------

Најпосећенији у 2011.

Комплекс Музеја историје Југославије        85.171

     (Музеј 25. мај, Кућа цвећа и Стари музеј)

Mузеј ваздухопловства                 45.000

Музеј примењене уметности око 35.000

Војни музеј                              око 35.000

Дворски комплекс на Дедињуоко 30.00

Музеј Николе Тесле   28.000

Конак кнегиње Љубице 24.000

Етнографски музеј          14.000

Музеј науке и технике                   11.800

 (Краљевски двор, Бели двор, дворска капела и дворски парк)

----------------------------------------------

Тесла „под обавезно” у агенди туриста

Иако је у току обнова степеништа и ограде Музеја Николе Тесле, ова установа није истакла таблу „Затворено због реконструкције”.

– Реч је о ургентној санацији која је започета 1. августа и требало би да буде завршена до краја месеца. Осим сталне поставке имамо и нову изложбу Теслиних диплома, а у плану је још једна – каже Милица Кеслер, архивиста и кустос Музеја Николе Тесле.

Она с поносом истиче да је Теслин музеј туристима који дођу у српску престоницу,под ставком „обавезно” и да ће ове године посећеност бити већа за 10 одсто од прошлогодишњег рекорда, када је музеј обишло 28.000 посетилаца, већином из иностранства.