Емигрантски рокенрол

На књижарским полицама овог лета, дискретно али не и без еха, нашао се „Козински” – нови роман Војислава Бешића, атипичног београдског аутора, стоматолога по струци, рокенрол музичара, оснивача новоталасне групе „Безобразно зелено”, који је део свог живота провео у Прагу, на Менхетну и у Мексику, где се бавио волонтерским радом за сиромашне о, чему је са лакоћом и сугестивношћу приповедао у свом првенцу „Гринго”.

У „Козинском” (издавачка кућа „Корнет”), Бешић је поново на путу кроз делове своје емигрантске прошлости. О томе приповеда у првом лицу и то, како то у издашном приказу његове књиге каже књижевница и преводилац Нина Живанчевић, „језиком музичке секвенце, јер на тренутке чујемо звуке фри-џеза, рокенрола, понекад он звучи као блуз а понекад је несносна граја постпанк и техногенерације”.

Моћ и снага Бешићевог приповедања, каже Живанчевићева, садржани су не само у „иноваторској, енигматичној партитури кратких дијалога којима он приповеда свој номадски живот,апсурдне догађаје, мало у Прагу мало у Њујорку”, већ и у разлогу јављања свих тих догађаја, странствовања и лутања, који представља праву садржину његовог романа.

Тај прави разлог писац ретко у роману именује. Само овлаш, као у тренутку када његовог јунака сапатник у њујоршком затвору приупита: „Ти би вероватно волео да си сада кући, у својој земљи, јел’ да?” Ааутор му одговара:„… Па и не баш”. И у том горко ироничном одговору садржан је, како каже Нина Живанчевић, „ехо тог безнађа који су осетила сва расељена лица која су боравила ван земље у последњој деценији прошлог века, али су га само неки од нас, попут Бешића тако добро, непатетично и готово волшебно вешто формулисали”.

Ликови о којима Бешић у „Козинском” пише су изузетни, сматра Живанчевићева, јер бораве у сутону човечанства. „Признајем, ни сама се не бих боље изборила са тако тешким и драстичним материјалом”, тврдиона, додајући да Бешићева проза „достиже висину Буковског и Фантеа, јер на лак и духовит начин корача кроз муљ људске егзистенције, кроз кал свих тих пејзажа обасјаних сунцем”.

– Као први преводилац Буковског на српски, са сигурношћу могу да тврдим да какофонија Бешићевих ликова и догађаја овде достиже висину прозе великог америчког аутора–сматра Нина Живанчевић.

Роман „Козински” Војислава Бешића,најављује издавачка кућа „Корнет”, имаће и своју званичну промоцију – у септембру у Клубу књижевника.