За једног ученика дванаест наставника

Краљево – Да није реч о демографској ситуацији, једанаестогодишњи Лазар Цветковић и засеока Дубова, које припада већем сеоском насељу Гокчаници, имао би, што се образовања тиче, третман као да је из краљевске куће. Њега, јединог ученика петог разреда учи 12 наставника. Он до школе, у поменутој Гокчаници, путује непуна два а наставници из Ушћа, Рашке и Краљева, од девет до 60 километара. Лазар је одличан ђак, пример је другарима из других разреда, а њих је још у другом, трећем и четвртом разреду четворо, у шестом пет, у осмом пет. Нема ниједног ученика у седмом, а од ове године ни у првом. Нажалост, првака неће бити ни наредне године.

Тако се полако гаси најстарија школа у Ибарској долини. И, ту испред школе прича нам Добривоје Милашиновић, шеф месне канцеларије којег сви знају по надимку Трифке, у његово време овде је било и те какве дечије граје, јер је средином седамдесетих школа са три издвојена одељења имала око 600, а почетком осамдесетих око три стотине ученика. Он нас још подсећа да је стара школска зграда, којој је сада кров урушен и не зна се да ли ће уопште бити поправљен, саграђена још 1867. године. Ту су се школовала деца из бројних села дуж Ибарске долине, од Полумира до Рашке, а на делу неоштећеног зида стоји табла са натписом да су овде прва слова и знање стекли касније угледни универзитетски професори др Миливоје Миновић лингвиста, др Десимир Обреновић специјалиста у области финансија и др Милоје Миновић у области електротехнике.

Другу, нову школску зграду пред почетак ове школске године „гланцају” помоћни радници Драгица Банковић и Љубинко Банковић. Но, у пет учионица и кабинету за информатику биће исти број деце као и наставника у зборници.

– Најпре је крива држава, јер кад се штедело прво се селу укидало. Овде, примера ради, има сто километара сеоских путева, а ми смо ове године, за поправку укупно добили 250.000 динара. Кад смо пре пет година страдали од поплаве, општина нам је одобрила 750.000 динара, али ни динар нам није уплаћен, кад се смањивала администрација најпре је курир Лазар Станојчић из ове месне канцеларије отпуштен. И, село и сада има око 750 житеља, али су све старији, јер чим им дете за школу стигне родитељи се селе у Краљево. Деца се доле школују, а родитељи овде повремено долазе и раде на имањима, у забранима. Видите има њих 15 из Гокчанице који раде у руднику у Ушћу, удаљеном девет километара, али су куће напустили или само најстарије у породицама оставили и одселили се у Краљево. Сада, свакодневно, по педесет километара одоздо путују на посао, а рудник им плаћа превоз. Неки подстицај, неке мере држава мора да предузме – каже Милашиновић, додајући да је прошле године овде било једно венчање, а ове још ниједно.

У канцеларији матичне школе „Милун Ивановић” у Ушћу на Ибру затичемо Дану Ђоковић, директорку, која нам употпуњује ову невеселу демографску слику подацима да је за четири године на овом подручју педесеторо деце мање, да једно дете похађа основну школу у засеоку Борово а да су без иједног учинка у поменутом периоду остала и укинута истурена одељења основних школа у Предолама, Тепечима и Поповој Реци. Иначе, она је, као учитељица радила у сеоским школама у Борову, Бзовику, Тепечима, Ђакову, Полумиру...

– Све су то школе где се смањивао број ђака, а кад останете са једним учеником, не зна се коме је теже. Ту нема групне наставе, ви сте му партнер у свему, па и у фудбалу на часовима физичког васпитања. Морамо заборавити на страх од егзистенције и почети да рађамо децу –каже директорка Ђоковић.

У општинској управи у Краљеву, од начелника републичког одељења за просвету Жарка Милосављевића дознајемо:

– На подручју Краљева, Рашке и Врњачке Бање нема приградског и сеоског насеља где ће ове школске године првака бити више него лане, односно први разред је уписало 1.804 ђака, што је 73 мање него прошле године. Поред поменутог Борова, које је на краљевачком подручју, још у три школе, само на територији општине Рашке, учи по један ђак. А, због тога што од ове јесени нема ниједног првака потпуно ће престати са радом истурено школско одељење у Пропљеници, селу испод планине Чемерно, удаљеном четрдесетак километара од Краљева.