Девојка из Гуче у другој Европи

Крагујевац – Александра Јелић, студенткиња треће године Правног факултета у Крагујевцу, из своје родне Гуче дошла је у Београда, где од 13. до 20. септембра похађа Летњу школу међународне организације „Алпбах”, која промовише вредности и стандарде Европске уније. Позив је добила након што је на такмичењу у реторици „Сретењска беседа”, коју традиционално организује крагујевачки Правни факултет, освојила не прво, већ друго место. Иако је еминенти жири титулу најбоље доделио њеној млађој колегиници, Александрина беседа о равноправности оставила је најбољи утисак на представнике „Алпбаха”, организације са седиштем у Аустрији која окупља више од 30 организација из целе Европе.

„Ја сам Александра Јелић и ја сам Европљанка. Потичем из земље која се налази на југоистоку тог континента. Међутим, није ми баш кристално јасно из ког разлога једна Александра живи у једној, а један Жорж у сасвим другој Европи. Док исти Жорж обилази свемир, небо је, забога, граница, ова друга чами у изолацији, те се не може кретати чак ни у оквирима граница сопствене земље. Она ни у Призрен не може. А уз сва могућа загарантована права брине које ће последице имати свако њено јавно изнете мишљење. Слобода је изгледа криво схваћена. Ко је тај самопрозвани џелат који стојећи на врху пирамиде одлучује ко је непријатељ слободе? Не заборавите, од самог џелата увек су одвратније његове слуге.”

Ово је само део Александрине беседе „Правда иста за све”, у којем ова млада Српкиња говори о парадоксима модерног света, двоструким правним и политичким аршинима који се тешко могу разумети у контексту савременог друштва чија је максима „свет без граница”.

„Тенденција савременог доба јесте свет без граница, а ограничени смо више него икад. Сваког сата ко из воде ничу државе и државице мање и од Ватикана. Нека је круна као напрстак, али нека је круна. Правда је иста за све у теорији, али ја вас питам зашто је у пракси селективна, па оно што важи за лица са једног правног подручја, не важи за друга? Важе ли ад хок међународни судови за сва лица, или само за она која су са подручја бивше Југославије, или, пак, Руанде? Важи ли исто право за све нас: за оне са Старог и Новог континента, за образоване и оне мање образоване, за богате и сиромашне? За Александру и Жоржа? Ако не важи, реците ми која је његова цена, јер бих је ја радо платила, зарад безбрижнијег детињства, растерећеније младости и достојанственије старости.”

Александра је ову беседу припремала трудећи се да понови успех из Чачка, где је на такмичењу у беседништву, које се организује у част покојног премијера Зорана Ђинђића, освојила треће место. Летња школа ће бити одржана на Институту за филозофију и друштвене науке, а организатор је београдска подружница „Алпбаха”.

– Биле су две теме, слободна и „Нека победи правда, макар пропао свет”. Моја беседа је комбинација обе. Жири је прво место доделио мојој колегиници, али су представници организације „Алпбах” ипак изабрали мене. Од сутра почињу згуснута предавања о међународном праву, праву ЕУ, а главна тема Летење школе је пацифизам у 21. веку. Од предавача из Аустрије, Америке и других земаља чућемо како се може стићи до мира у подељеном свету, који је у теорији „свет без граница”. Верујем да ћемо моћи да им поставимо и нека питања – каже Александра, поздрављајући своју родну Гучу, која је „ту у Европи”.

„Прва љубав” Александре је глума, била је чланица неколико аматерских трупа, па није чудо што се добро сналази на сцени. Та умешност ће јој како каже користити када постане адвокат. Александра се помало бавила и новинарством, учећи занат од оца који пише за „Спортски журнал”. Бави се хуманитарним радом и чланица је Црвеног крста.

Александри је фотографија чешког новинара са једног од претходних Сабора у Гучи, снимљена сасвим случајно, донела титулу најлепше девојке ове популарне манифестације.

Бране Карталовић