Еуфорија последњих топлих дана

Стокхолм – Добродошли у мој град, поручује Лорин, победница овогодишње песме „Евровизије” са паноа аеродрома „Арланда”. Италијански путник се, ипак, не осећа добродошлим. Не проналази шалтер на којем би требало да среди папире за преузимање пса који је са њим кренуо на пут. Зауставља радника аеродрома, објашњава се са њим, али без резултата:

–Али у Италији... – каже путник.

– Али ово није Италија. Ово је Шведска – одговара му радник и одлази.

Италијан је остао да чека свог љубимца док остали странци пролазе поред фотографија познатих Швеђана, између осталих и краља Карла Густафа и краљице Силвије. И превоз до града је „краљевски”. Брзи воз „Арланда експрес” стаје 260 шведских круна (30 евра). Карта споријег аутобуса је 120 круна (14 евра), али ће вас и он за 40 минута оставити у Стокхолму, који са свим приградским општинама броји око два милиона становника.

А он средином септембра вибрира у веслом и жестоком ритму Лоринине победничке нумере. Сунчано је, 15 степени. Када се зна да су ово последњи топли дани суморног севера, еуфорија о којој пева шведска певачица дуге тамне косе је сасвим разумљива.

Живо је. Не и бучно. Бутици, барови и радњице са сувенирима начичкани су у средишним градским улицама. У један сат сви ресторани су пуни. Као и многобројни градски паркови. Старији грађани на трговима играју шах са великим фигурама које сежу до колена. Свет седи на степеништима и клупама, гледа у небо, сунча се. Као да сви желе да искористе можда последњи леп дан у овој години. Увече највише воле да иду у биоскоп.

Управо гледањем америчких филмова и серија (са титлом, без синхронизације) Швеђани објашњавају зашто тако фантастично добро говоре енглески без обзира на године или професију. Одлично се споразумевају са туристима. Странци са мапама су уочљиви, али их нема у оноликом броју као у неким другим европским метрополама због чега се домаћини не осећају као да су им туристи окупирали град. Међу посетиоцима је и Џесика која је дошла у Стокхолм из Бостона.

– Овде сам због посла. Радим за једну америчку компанију која послује у Шведској. За неколико дана имам тренинг у унутрашњости земље али сам дошла неколико дана раније да бих уживала у Стокхолму.

Посетиоци хрле у стару четврт, Гамла стан, средњовековно језгро града одакле је почео да се шири Стокхолм. Уске калдрмисане улице и високе катедрале измамљују осмехе. Као и палата. Чак и да не знате да је у близини, када је видите – знаћете шта је. Велика као цео један кварт, не би могла да буде у власништву неког другог осим краља. Један део је отворен за туристе, што ће вам открити и пролазници на улици, врло љубазни Швеђани, увек спремни да помогну гостима који се на сналазе на карти. Енрик је млад човек са југа Шведске на кога, пошто ради у једној од централних улица Стокхолма, наиђу стотине странаца иако је његов посао везан за локално становништво.

– Промовишем претплату за дневне новине „Свенска дагбладет” – каже Енрик објашњавајући зашто је прекривен копијама трећег најпродаванијег листа у земљи. Можда вам и поклони један примерак, а у сваком случају ће вам дати савет шта да видите.

У језгру престонице зграде су старе, са беспрекорно очуваним фасадама. Странци обично посећују Скупштину града у којој се приређује банкет послед доделе Нобелових награда. Музеј „Васа” је у сваком водичу. У њему се налази некадашњи највећи ратни брод који је потонуо 1628, али који је враћен на површину 1961, и од тада је понос престонице. У истом делу града је и музеј на отвореном „Скансен”, који дочарава живот Швеђана од пре неколико векова.

Не недостаје траве или дрвећа – трећину Стокхолма чине зелене површине. Испресецан је стазама за трчање. Паркови у четврти са поменутим музејима одузимају дах, па једноставно желите да их спакујете и понесете кући. Иако је четири поподне и радни дан, мноштво људи џогира.

И вози бицикл. Чак и у пословним оделима, уским сукњама и на високим потпетицама. У корпама испред волана смештени су лаптопови. Бициклистичке стазе се спуштају у свим правцима. Груписани двоточкаши „везани” су испред пијаца, радњи и кафића.

Чисто је. На асфалту се пронађе тек понеки пикавац. Осим метром, град је повезан и аутобуским линијама, а постоје само два типа аутобуса: дугачки плави који спајају удаљене четврти и краћи црвени за кратке релације. Они који немају много времена, најчешће се одлучују за вожњу туристичким бродићима јер за кратко време обиђу град смештен на чак 14 острва на језеру Меларен. Трећину престонице чине пловни путеви, а острва су повезана бројним каналима и мостовима.

– У Стокхолм углавном долазе и највише се задржавају Европљани – каже Антон који дочекује госте у једном од хотела у средишту престонице.

– Американци обично преспавају једну ноћ и сутра одмах путују на неко друго место.

Из Стокхолма су, као и сви други посетиоци, могли да понесу више утисака него сувенира. Стокхолм је отмен и достојанствен град. Зато не изненађује мноштво странаца са камерама и мапама, посебно не крајем лета или почетком јесени док у Стокхолму још има сунца. Долазак је био вредан труда јер је довољно стати на било који мост у градском језгру и поглед ће бити вредан сваког шкљоцаја апарата.