Портрет без рама: Оливер Дулић

Са 37 година, Оливер Дулић, успео је да постигне оно за шта је некима потребан цео живот: свирао је тамбуру, клавир и гитару. Био професионални ватерполиста, студентски активиста, лекар у Ургентном центру, ортопед, предузетник, председник Скупштине, министар животне средине, просторног планирања и рударства, постао супруг и отац.

Да се за кратко време није нашао усред неколико афера, вероватно бисмо га запамтили као младог, амбициозног и активног члана Цветковићеве владе који је коректно обавио тај посао и поред лоше ситуације у секторима које је водио.

 Економска криза, која је највише уздрмала грађевински сектор, довела фирме до банкрота, раднике оставила без посла и потпуно умртвила тржиште некретнина – збунила би и много искусније грађевинске вукове, а не лекара који се први пут нашао у овој бранши. Да би спасао грађевинце од сигурне пропасти, а грађанима омогућио куповину станова по нижим ценама, увукао је државу у предузетничке воде.

Тако је навукао на себе додатни гнев приватних инвеститора које је већ ударио по џепу Законом о планирању и изградњи. Увео је правило да сви они који су приватизацијом бесплатно дошли до ексклузивних локација да то земљиште морају да плате ако хоће уместо фабрика да зидају станове. Није се устручавао да Луку Београд наведе као пример. Власнику Милану Беку је пред камерама у лице сасуо да неће бити повлашћених и да у његово министарство не може да уђе ногом отварајући врата као што је то, наводно, чинио код Коштунице.

Одласком у опозицију, многобројне афере – отваране за његовог мандата и заташкаване у јавности – поново су на насловним странама. Први ударац задао му је доскорашњи коалициони партнер Млађан Динкић, најавивши да ће угасити Дулићево чедо – Фонд за заштиту животне средине. Новац је, каже, ненаменски трошен на предизборну кампању ДС, за субвенционисање фирми које увозе акумулаторе и отпадне гуме да би их рециклирале, набрајао је Динкић у Скупштини. И државни ревизор је у свом прошлогодишњем извештају нотирао да су плакати и билборди са порукама „Очистимо Србију” коштали више од пола милиона евра, колико је плаћено и за оглашавање у једном дневном листу. Затим, да је израда сајта „Очистимо Србију” плаћена 25.000 евра. Накнадно је пронађено и да је његово министарство плаћало издржавање лавова у зоолошком врту на Палићу.

„Апсолутно мирно спавам и немам никакав проблем да се испита сваки уговор Фонда. Ако је било злоупотреба нека се докаже, али немојте тек тако да етикетирате некога. Проверите наводе из фризерских салона пре него што их употребите у парламенту”, узвратио је Дулић.

Но, они који га бране, тврде да је заправо свестран, вредан и амбициозан човек, коме професионални политичар није прво звање у животу.

У његовој имовинској карти су осим власништва у два предузећа, која су пословала са државним институцијама, што му је такође замерено, побројани и стан у Суботици од 55 квадратних метара и апартман у селу Ораховац поред Котора од 19 квадрата. Таблоиди су му још избројали ручне сатове и израчунали да Дулићева престижна колекција вреди око 100.000 евра.

Маријана Авакумовић