Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лоша европска оцена за српско правосуђе

Лоша европска оцена за српско правосуђе
Никола Селаковић и Штефан Филе у Бриселу (Фото РТС)

Србија ове године неће моћи да рачуна н позитивну оцену Европске комисије о стању правосуђа, рекао је министар Никола Селаковић јуче у Бриселу после састанка са комесаром за проширење Штефаном Филеом и директором за западни Балкан Стефаном Санином.

– Нажалост, у овом тренутку не могу рећи да ћемо добити позитивну оцену, јер се посматра период који је 99 одсто покривен активношћу претходне владе. Предочено нам је да од наше активности у оквиру надлежности Министарства правде зависи и датум почетка приступних преговора са ЕУ – рекао је Селаковић.

Он је објаснио да ће годишњи извештај ЕК о напретку земаља кандидата бити објављен почетком октобра, али да ће резултати рада садашње владе бити оцењени тек за годину дана.

У разговорима са Филеом и Санином, министар Селаковић је детаљно представио тешко стање у правосуђу Србије и као посебан проблем истакао велики број заосталих предмета. Било је речи и о борби против организованог криминала и корупције, као и о успостављању истински независног правосуђа, у чему, како је рекао министар, постоји пуна спремност ЕУ да помогне Србији

– Борба против организованог криминала и корупције, стварање независног, непристрасног и јаког правосуђа и доступност правде свим грађанима Србије морају бити основни приоритети Министарства правде и државне управе – рекао је Селаковић.  

Истакао је такође да у кратком року морају бити реализована три основна циља Министарства – враћање нереизабраних судија и тужилаца и њихова реинтеграција у српско правосуђе, решавање великог броја заосталих, скоро застарелих предмета, као и измена постојеће мреже судова и тужилаштава. Ти циљеви представљају основу за даљи рад и остварење циљева министарства у средњем року.

– Јачање независности и непристрасности судија и тужилаца и стварање потребних механизама, кроз јачање улоге Државног већа тужилаца и Високог савета судства, као и улоге Правосудне академије као механизма за улазак судија и тужиоца у систем, једина су права основа за објективно, непристрасно и независно правосуђе – истакао је министар Селаковић.

Додао је да Државно веће тужилаца и Високи савет судства морају поставити јасно дефинисане критеријуме за оцену новоизабраних судија и тужилаца, за јачање дисциплинске одговорности самих судија и тужилаца, као и за јачање механизама за оцену те дисциплинске одговорности.

----------------------------------------------

На реду измене Закона о кривичном поступку

Министар правде Никола Селаковић у суботу је на Златибору присуствовао састанку радне групе за измене и допуне Законика о кривичном поступку.

– Став Министарства правде је да у Законику треба дати већи значај начелу истине у кривичном поступку. Нарочито је важно ускладити у том делу Законик са Уставом, који говори о расправљању суда а не о расправљању пред судом – рекао је том приликом.

Истакао је и да треба преиспитати решење по којем се истрага покреће наредбом тужиоца, без могућности да се та наредба напада жалбом јер Устав гарантује да о основаности сумње која је довела до покретања кривичног поступка одлучује суд, а у садашњем тексту Законика то није случај.

Министар се заложио и за елиминисање лимита у погледу адвокатског стажа, као услову да се буде бранилац у кривичном поступку. Сматра да треба омогућити, у поступцима за лакша кривична дела, да адвоката може да замени адвокатски приправник. Садашње решење, како је истакао, представља својеврсну картелизацију адвокатске професије.

На састанку радне групе на Златибору, Селаковић је напоменуо да треба преиспитати природу такозване паралелне истраге која погодује искључио најбогатијим окривљенима. Нагласио је да за око 60 процената кривичних дела није предвиђена обавезна стручна одбрана.

У радној групи за измене и допуне Законика о кривичном поступку су, поред председавајућег др Милана Шкулића, професори четири државна правна факултета и стручњаци из судова, тужилаштава и адвокатуре.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.