Ја сам сањар без осећаја за време

Сан Себастијан – Увек интригантни глумац Ричард Гир (63), најславнији амерички будиста, звезда филмова „Амерички жиголо”, „Официр и џентлмен”, „Котон клуб“, „Згодна жена” и многих других, дуго није имао тако велику и снажну улогу као што је она у филму „Арбитража” Николаса Џарецког, са којим је свечано отворен 60. Сан Себастијан фестивал.

Гир искрено и веома убедљиво тумачи морално сумњиви лик волстритовског „пророка”, инвеститорског мултимилијардера, чији је живот права спирала ван контроле, показујући да је опет у врхунској форми...

Ово је најбоља улога коју сте имали у последње време?

Зато што је ово заиста добар сценарио. Седамдесетих и осамдесетих година било је доста филмова као што је овај, у некима од њих сам и играо. Они су били добро написани, повезани са нашим животима и нашим временом, веома карактерно оријентисани. Али сада је таква врста филмова реткост.

Зашто?

Покушајте то ви мени да објасните. Пре неколико година моји пријатељи су понудили једном студијском челнику да учествује у њиховом малом, јефтином пројекту који има велики потенцијал, напоменувши му да он ништа тиме не би изгубио, чак би нешто и зарадио. Он им је одговорио: „ Ми нисмо у послу малих зарада”. То је његова тачка гледишта и ја могу то да разумем. Он је у послу са филмовима који могу да зараде и до 400 милиона долара широм света и зашто би га интересовало да помогне настанак малог независног филма. Тако ствари данас функционишу и зато су квалитетни филмови данас реткост.

„Арбитража” је буџетски мали филм?

Јесте, он је независан филм. Новац за њега се скупљао мало овде, мало онде, није чак постојао ни дистрибутер пре него што је снимљен.

То значи да су и хонорари свих глумаца, па и vаш, био мали?

Да, то је био наш начин да помогнемо да филм Николаса Џарецког настане, јер је његов сценарио изврстан.

Да ли је рад у оваквом филму веће задовољство од учешћа у високобуџетском пројекту?

Никада нисам био у високобуџетском филму. Волео бих да јесам, али нисам. Никада.

Прижељкивали сте каријеру као што је има, рецимо, Харисон Форд?

Никада нисам желео да будем неко други.

У времену волстритовских интрига „Арбитража” је веома актуелан филм, колико је то важно?

Мислим да људи требада се забаве филмом, како би на тренутке заборавили на оно што се дешава у њиховим животима. Волим филмове који нас одводе негде друго у неки имагинативни свет, али мислим да је веома важно гледати и филмове као што је овај, јер коренспондирају са нашим животима, са нашим градовима и местима у којима живимо, говоре о моралним одлукама које нису концептуалне већ су део стварности и свакодневице.

Са становишта морала vаш Роберт Милер је веома сумњив лик, а ипак изазива симпатије?

Коментари мојих пријатеља који су видели филм били су у стилу: „Oсећам се лоше што ми се овај момак допада”. Али, претпостављам да је то мој посао и да је у реду идентификовати се са њим иако је он из света одлучивања у оквиру финансијског система, банака, инвестиционих фондова, дакле из света који није близак огромној већини. Међутим, у свему томе постоји и емотивна страна његовог живота и његове породице, пословни и приватни односи у оквиру онога што људи попут њега сматрају „својим племеном”. Затим, ту су и тренуци када он не проналази решења, када открива слабости и претпостављам да је то оно што људи добро разумеју и могу зато да саосећају.

Ваш Милер је мање похлепан од Дагласовог Гека у Стоновом „Волстриту”?

Јасно је да је реч о веома паметном момку, али не и препаметном у смислу моралне и етичке одговорности и не много паметном у односима са породицом. Он је реалан лик, написан са људске тачке гледишта и зато није филмски портрет чудовишта.

Не мислите да је он ипак „лош момак”?

Не мислим да је он лош. Постоји охолост, ароганција, али постоји и велика скала одлука које он мора да донесе у животу већем и другачијем од нашег. У том смислу Милер је готово оперски лик. Свако од нас пролази кроз свакодневна морална искушења, само што то кријемо. Желео сам да овај лик начиним релевантним ликовима из данашњих новинских написа, онима који су ван додира са већином народа, људима који су рођени у новцу, којима је он читав универзум заједно са „ајкулама” сличним њему, које би га при првој грешци прождирале.

Шта жене које вас обожавају треба да знају о вама?

Хрчем! И то је заиста лоше!

И шта још?

Моја жена би вам рекла: „Он увек касни!”. И то је тачно. Немам осећај за време, ја сам сањар.