Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко контролише наставнике

Ко контролише наставнике
Поједини професори не желе да им на часовима присуствују колеге које их контролишу Фото Д. Јевремовић

Незадовољан начином на који се обавља спољашња провера квалитета рада школа, Синдикат образовања Чачка донео је одлуку да просветне инспекторе, који раде на пословима екстерне евалуације, више не прима у школе, а то ће вероватно прихватити и Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС).

Како је за наш лист рекао Драган Матијевић, председник УСПРС и професор Гимназије у Чачку, наставници замерају саветницима њихову младост, неискуство и нестручност.

– Не може професора енглеског да контролише професор математике или биологије. Они дођу на час, седе, слушају, оцењују на пример да ли наставник довољно анимира децу, а струка је у стотом плану. Просечна старост професора у Србији је 51 година, а радни стаж је 20, и можете мислити како се онда колеге осећају када дође да их оцењује неко ко има четири године радног искуства у школи – каже Матијевић.

По његовим речима, просветним властима је још пре пет година достављен предлог измена правилника о стручно-педагошком надзору, по којем би овај посао радили искусни и стручни наставници.

Да подсетимо, реч је о вредновању квалитета рада образовних институција Републике Србије које је почело ове године, до сада најозбиљнијој провери која неће заобићи ниједну школу у Србији. Просветни саветници ће прочешљати школску документацију, присуствовати настави, разговарати са ђацима, наставницима, директорима…

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја др Зоран Костић, иначе на челу Сектора за школске управе, стручно-педагошки надзор и средње образовање и васпитање, каже да су оцене синдиката паушалне и да је суштина у томе да се наставници плаше да се суди о њиховом раду.

Одговорно тврдим да у школе увек иде тим и никада није отишао „енглез” да контролише математику, али је могуће да пошаљемо професора енглеског и професора физике. Ја као биолог, са својим искуством, могу да пратим било који предмет, чак и енглески који не говорим – објашњава Костић.

По његовим речима, просветни саветник мора да има најмање осам година радног искуства, резултате у свом раду, професионални углед и лиценцу, а ових дана ће стручњаци који обављају спољашњу проверу квалитета добити и међународни сертификат.

– Дакле, просветни саветник не може да буде било ко. Сви просветни саветници, а то знам јер је то у мом сектору, имају положен испит и нико ко није добио сертификат не може да обавља екстерну евалуацију. Осим тога, управо на предлог синдиката, биће направљена листа спољњих сарадника, са које ће се узимати људи уколико у школској управи нема стручњака одговарајућег профила – каже помоћник министра.

Он тврди „да су стандарди за спољашну евалуацију фантастични” и да се тачно могу открити добре и лоше стране једне школе.

– Ми смо све то испробали у 30 школа и сами наставници су одали признање што су откривене слабе тачке. А реч је иначе о школама које су добиле највишу оцену (четворку). Осим тога, у чему је проблем ако и дође млад наставник, који, на пример, познаје интерактивну наставу коју ја нисам предавао 30 година. Није овде проблем у неискуству и нестручности, већ у томе што мора да се обави контрола и што они не желе да их оцењују – сматра Зоран Костић.

А на наше питање шта ће се догодити уколико синдикат заиста донесе одлуку на нивоу Србије да школе затворе врата за саветнике који раде овај посао, Костић одговара:

– Синдикат може да донесе одлуку какву хоће, али образовне институције морају да раде свој посао, а директор је одговоран за законитост рада. У овом послу нема фалширања, нити се гледа само један час, већ се даје комплетна оцена квалитета рада школе, што укључује и присуство на часу, анализу документације, разговор и са теткицама и са директорима... Сврха вредновања није кажњавање, него унапређење рада школа.

Сандра Гуцијан

-----------------------------------------------------------

Зашто је четворка највиша оцена

Школе добијају оцене од један до четири, а петица је намерно избегнута да се не би прибегавало средини, односно оцени три. У Правилнику пише да је четворка најпожељнија ситуација – у школи преовлађују јаке стране, а ситни недостаци не утичу на квалитет рада. „Јединица” значи да изразито преовлађују слабе стране које угрожавају напредовање и развој ученика, па су неопходне хитне активности и стручна помоћ за отклањање недостатака.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.