Српски мањак поверења у Европску унију

Грађани Србије у знатно већем проценту желе у Европу него што имају поверења у њу. Ова противуречност у српском јавном мњењу долази отуда што је придруживање Европи жеља за коју су грађани свесни да не може да буде остварена преко ноћи, а мањак вере у Брисел – њихов је одговор на захтеве упућене Србији који долазе оданде.
У светлу замрзнутих преговора са Европском унијом и чињенице многе земље Уније подржавају Ахтисаријев план за Косово и Метохију, прилично се разликују овдашње оцене о тренутној подршци грађана придруживању Србије ЕУ.

Део истраживача српског јавног мњења тврди да је општа спремност за улазак у Европу релативно стабилна, а други, којима се, са својим ставовима, придружују и неки политичари и аналитичари, упозоравају да спремност за европску интеграцију и даље опада и да може – настави ли Брисел овакву политику према Србији – да се драстично смањи.

Осцилације у расположењу

Позивајући се на "седам-осам" претходних испитивања јавног мишљења о ЕУ, обављених у последње време, а која се у његовој агенцији раде као двомесечна, Срђан Богосављевић, из Стратешког маркетинга, каже да се засад уочава само "благи пад" расположења према Европи. – Кад погледате, међутим, дугорочну серију (низ истраживања – прим. а.), онда је линија практично равна. Када то погледате краткорочно, онда, има неких осцилација – објашњава Богосављевић.

И према управо завршеном истраживању ове агенције (обављеном за једну странку) "скала" је, опет, нагнута "мало надоле", а тешко је, наравно, прогнозирати да ли ће се вратити на, већ неколико година, уобичајених око 70 одсто подршке европској будућности Србије или ће се садашњи, силазни пут наставити.

Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, тврди да паду интересовања грађана за ЕУ доприноси њено понашање "за које се не би могло рећи да је сасвим принципијелно и уравнотежено према свим учесницима догађаја које Европа сада посматра или покушава међу њима нешто да разреши".

И са других страна све су учесталија упозорења да та подршка може и осетније да ослаби. Још пре три месеца – представљајући резултате истраживања о европској интеграцији грађана Србије, према којем чланство Србије у ЕУ подржава 69,9 одсто грађана – Тања Мишчевић, директорка Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ, истакла је да се број неодлучних повећава, јер су преговори са ЕУ суспендовани.

Вук Драшковић, министар спољних послова Србије, у петак је изјавио да је у Србији сада још увек "изузетно висок ниво евро-расположења" за убрзано кретање ка Европској унији.
"Нисам, међутим, сигуран у то шта ће да буде са тим степеном евроентузијазма, у тренутку, претпоставимо, када Косово буде проглашено за независну државу и када се народ Србије на мапи суочи са последицама и види границу на Копаонику и види Врање у пограничној зони", казао је Драшковић за Б92.

Да губитак буде мањи

У истраживању јавног мњења Стратешког маркетинга, чији су резултати објављени пре месец дана, 47 одсто испитаника сматрало је, рецимо, да не треба попуштати када је реч о Косову са циљем да се убрзају преговори са ЕУ, док је око 41 одсто њих мишљења да то треба учинити.

Слика ставова о ЕУ, заправо, овако изгледа: нешто испод 70 одсто испитаника сматра ЕУ значајном за сопствену будућност, док 10 процената мање мисли да је за саму државу битно да буде у ЕУ. Ипак, мање од 40 одсто њих има поверења у Брисел.

– Никада то поверење у ЕУ није било претерано, али јесте свест о томе да је она наш једини избор – уверава нас Јелица Минић, из Европског покрета (која подсећа на то да је вера у ЕУ пре три године била више него натполовична). Она сматра да се људи понашају рационално, да "гледају да умање губитак, а повећају добитак" и наводи да је на питање зашто у ЕУ најзаступљенији одговор "зато што је то једина перспектива за младе".

У Србији, заправо, не постоји она врста евроскептицизма која се јавља у државама које су ближе ЕУ(тако, према хрватском интернет порталу Индекс, само 32 одсто Хрвата подржава улазак своје државе у Унију), а која се махом односи на функционисање европских институција. Српски евроскептицизам очигледно је политички и значи: Србија мора да уђе у Европу, у којој неминовно и губи. Само је питање колико. Ако се наши грађани стављају пред дилему или Косово или ЕУ, Минић каже да је то "нешто што вређа елементарни осећај националног достојанства".

На питање да ли ће ЕУ настојати да предупреди евентуални пад интересовања овдашње јавности за међусобну сарадњу – Николић даје одречан одговор: – Нажалост, не. Прво, Европа и сама не зна шта ће са собом (са својим уставом и ширењем), а друго, због тога што је навикла да Србе третира на одређени начин, створен још под Милошевићевим режимом, а пренетим, из непознатих разлога, и на нову политичку елиту – сматрајући да Србија боље реагује "на батину" него на "шаргарепу". Да је овдашња перцепција Европе секундарна за ЕУ, сматра и Минићева, која истиче да ЕУ, пре свега, занима стабилност у овом региону.

Шта нам је, онда, чинити зарад бржег прикључења ЕУ? У одговору на такву дилему, тешко може да послужи мишљење овдашње јавности. Јер, само пет до осам процената грађана каже да тачно зна шта треба да урадимо да бисмо достигли европски циљ.