Жизелини љубавни јади

На 4. београдски фестивал игре доћи ће, са "Жизелом", и компанија Pretty Ugly Tanz (Лепи ружни плес) из Келна. Наслов стари, али је све ту ново, другачије. Лепо или ружно, о томе ће својим аплаузима пресудити публика. Ради се, иначе, о креацији Аманде Милер, познате кореографкиње која се недавно као претходница своје трупе појавила у граду у коме досад није била. Дошла је да "сними" сцену у Београдском драмском позоришту, на којој ће 22. априла бити изведена њена "Жизела".

Поразговарали смо са овом Американком из немачког града Келна. Аманда Милер укњижила је у својој биографији око 50 кореографија, претежно реализованих у Немачкој. Случај је хтео да је урадила представе и за две врхунске европске компаније: холандски NDT, који ће 14. априла, у Сава центру, отворити наш фестивал, и шведски Кулберг Балет, који ће га на истој сцени, 28. априла, затворити.

Своју причу о плесу она започиње у родној Северној Каролини. После нас "води" у Њујорк и Чикаго, где ће упознати Мелису Хајден, некад једну од играчких звезда славног Жоржа Баланшина.

– За мене је то било судбоносно познанство. У балетски студио превасходно ме је вукла сопствена енергија, а мање сан да морам постати балерина или кореограф. У мом играчком искуству полако су се слагали Ејли, Лимон, Марта Грејам... Међутим, додир са Баланшином за мене је био фаталан, прекретница у животу. А да морам остати у свету игре наговарали су ме и пријатељи, уметници из мог окружења, међу њима и Џек Николсон – каже Аманда Милер.

У Немачкој су већ дуго два два водећа кореографа Американци – Вилијам Форсајт и Џон Нојмајер. Овај први позвао је Аманду Милер да и она дође у европску земљу која је отворала врата за нове људе и нове идеје, била спремнија да улази у ризике сваке врсте и да улаже у авангардне пројекте. У таквој клими и она ће постати познати амерички кореограф из Немачке.

– У Берлинском балету играла сам у "Лабудовом језеру" и "Крцку Орашчићу" Рудолфа Нурејева. Њега је, баш као и Форсајта, фасцинирала моја спремност да сате проводим сама у сали и да ту увек радим нешто само за себе. Ухвативши ме једном у том мом плесном заносу, Нурејев је почео просто да виче на мене :"Настави, настави...!" Скоро да ме је уплашио, пошто ни сама нисам била свесна онога што је "пролазило" пред његовим очима. Он и Форсајт су ме охрабривали да постанем ово што сам данас – сећа се Аманда Милер.

Прича нам и како су је пре 14 година позвали из Келна да тамо формира компанију која им је недостајала. Тако се родио Pretty Ugly Tanz, трупа од само осам сталних играча, док остале ангажују од пројекта до пројекта. У том сталном играчком  "октету" данас су све сами странци. Немци су менаџер и људи из техничког тима. Некад су, каже, чак и они махом били странци. Оваква "немачка" трупа своју светски премијеру имала је у Колумбусу (Охајо), после је уследила турнеја по америчким градовима, па повратак у своју "луку" – Келн.

Распитујемо се и о "Жизели" коју нам доводи у госте и која је сасвим другачија од својих имењакиња на сценама широм света.

– Ја сам некада са Нурејевом радила и "Жизелу", али ова моја је нешто сасвим друго, премда је, наравно, заснована на истој музици Адолфа Адама. Ова "Жизела" има и један поднаслов: "О љубави и другим тешкоћама". Позајмила сам га од Рилкеа. Тако се зове једна његова песма. Ја сам у представу увела и неке нове ликове. Код мене Мирту и Жизелу игра мушкарац, један исти. Моја Жизела је она која опрашта Алберту. Каже му: "Уреду је, разумем и опраштам ти". То је и прича о људском дару да се опрости. У њој је су и неке интимне ствари, зато је сматрам и својом личном "Жизелом". Они који очекују нешто друго можда ће бити тужни и разочарани. Али, неко ко дође да открије дух нечије љубави он ће, надам се, задовољан изаћи из театра – каже Аманда Милер, која је славном класичном балету дала савремени лик. Без страха да ли ће то неком бити леп или ружан плес. Ту своју храброст, уосталом, исказала је и називом своје трупе.