Пораз поноса

Министар полиције забранио је „параду поноса“. Да не би било „ни по бабу ни по стричевима“, забранио је и све друге скупове.

Слаб алиби за то што је држава поклекла пред хулиганима који прете насиљем. И не само прете. Пре две године демолирали су наш град. Полиција је тада била успешна, али и жртва, а колатералну штету претрпели су сви „нормални“ – они који су разрешили своју дилему о сексуалној оријентацији, који нити желе да некога туку, нити да парадирају.

Тада одржана „парада“ показала је две ствари: нити сви педери и лезбијке желе да парадирају, нити сви хетеросексуалци желе да их бију, мрзе, гаде се, гнушају се.

У сваком народу има око 10 одсто хомосексуалних особа, па је толико било и у Србији у доба Милоша Обилића, тврди наука. На „прајду“ 2010. било је свега око 500 хомосексуалних особа и бар три пута више новинара, амбасадора, глумаца, представника ЕУ. Где су били они остали? Међу нама би требало да буде бар 700.000 особа истополне оријентације. Да су сви стигли до парка „Мањеж“, не би ни хулигани били тако храбри.

Ова „парада“ остаде између четири зида и на филму.

Ко је овде изгубио, а ко победио? Чему уопште служи та манифестација –слободе, по једнима, срама, по другима?

Најбизарније је заправо то што сви у „паради“ траже корист.

Политичари који глас више – Јединствена Србија и „Двери“ само од хетеросексуалаца – ЛДП и СДУ од хомосексуалаца. Већи део водећих партија не би баш да се замера Европи, али ни гласачима – па ћуте. Лидери странака и те како се утркују ко ће седети у управном одбору Звезде, Партизана, Рада... Ко ће контролисати вође навијача. Усмерити их на педере, амбасаде, барикаде према Косову.

Вође хомосексуалних организација ништа се мање не саплићу међусобно него политичари. Ко ће стићи пре до ког фонда и узети новац, ко ће дати подршку лгбтовцима на „прајду“ у Сплиту, Амстердаму или каквом другом егзотичном месту. Све то неко плаћа. Није њима свеједно ко ће водити коју од ових организација,

Хулигани такође бију битку за свој статус. И те како је њима важно ко предводи „Алкатраз“, „Забрањене“, „Белгрејд бојсе“, „Ултрасе“. Од тога зависи ко ће добити бесплатне карте, путовати на утакмице у иностранство, па и диловати (што карте што нешто јаче). Од истих се очекује да подрже управе клубова, па и када су резултати очајни.

Навијачи „Рада“ у медијској тучи на друштвеним мрежама однели су шњур. Чаршија препричава њихово извињење клубу: „Због неодложних послова у центру града, у суботу нећемо моћи да присуствујемо утакмици са...“

Друга Србија није остала дужна. Цитирала је највиши правни акт државе – „Право на слободно окупљање загарантовано је оним истим Уставом који Косово третира као део Србије“.

Резултат „параде“: добили су политичари, хомосексуалци, хулигани, екстремисти... изгубило је друштво Србије.