Портрет без рама: Сава Гроздановић

На неке загрљаје вреди чекати и пола века... С Каролосом Папуљасом се прексиноћ, у Атини, срео први пут после 50 година. Кад су се у истом граду упознали он је био тренер репрезентације Грчке, а Папуљас један од њених играча и државни првак у скоку с мотком. Данас је он спортска легенда у пензији, а његов одбојкашки ученик председник Грчке.

Сава Гроздановић, рођен пре 87 година у Јелашници крај Нишке бање, изазвао је посебну пажњу прексиноћ у највећем концертном холу Грчке „Мегаро музикису”, на свечаности „Срби у грчком спорту”. То је и разумљиво, јер је један од првих наших спортских амбасадора у тој земљи. Дошао је још 1961. године, мислио је на неколико месеци, а остао је, у неку руку, до данас. Истина, живи у Београду, али син, ћерка и унуци су и даље у Атини. Снаја је Гркиња, а свако у породици има и српско и грчко држављанство.

Гроздановићи су друго име за одбојку, захваљујући Сави и његовом брату Лазару. Обојица су, поред осталог, седели на клупи наше репрезентације. Сава је постао селектор с 22 године, када је преузео одбојкашице. И пре одласка у Грчку имао је богату каријеру, водећи мушку и женску репрезентацију Југославије, одбојкашице Звезде и Партизана, одбојкаше Железничара... Где год је долазио, стизали су и трофеји.

У Грчку је стигао на позив Артура Такача, једног од најутицајнијих спортских функционера наше земље, заједно са супругом Рајком, репрезентативком, која је касније играла само међународне утакмице за Панатинаикос. Али није одјурио на тај позив, иако је била у питању понуда за место селектора Грчке, јер требало је тих дана да добије у Београду дугоочекивани стан. Мислио је: „Зар сад да одем кад треба да ми доделе читава 43 квадрата”. Ипак, определио се за Атину и био је то потез његовог живота. Додуше, кад је после две године из Београда примио вест да је добио стан, тешка срца се растао са Грцима. Али, ова братска земља му је била суђена...

„Саво, мораш назад у Атину. Договорио сам се с председником Панатинаикоса јер им је дојадило да буду муштерије Олимпијакоса.” Овим речима 1969. године позвао га је славни фудбалер Партизана и југословенске репрезентације Стјепан Бобек, у то време тренер Панатинаикоса у који га је довео управо Сава.

Пошто се Сави у том тренутку није ишло, тражио је Грцима толико пара да је био сигуран да ће без размишљања дићи руке од њега. Међутим, Бобек опет зове после неколико дана: „Саво, мораш на авион, прихватили су.” И то је био увод у најлепше доба Панатинаикосове одбојке, и мушке и женске.

Сам почетак, додуше, није био леп. После пораза од Олимпијакоса од 3:0 помишљао је на повратак кући, али управа клуба је веровала у њега, а он јој се одужио већ на крају прве сезоне, скинувши с трона „црвено-беле” из Пиреја. Олимпијакос га је затим салетао с кофером пара, нудио брда и долине, али Сава је остао веран Панатинаикосу и људима коју су веровали у њега. Из грчке одбојке повукао се с више од 20 трофеја, у обе конкуренције, а поред осталог остаће забележено и то да никада у тренерској каријери није добио отказ.

У Грчкој је био успешан и као туристички радник. Основао је агенцију „Голден веј” коју сада води његов син.

Александар Милетић