Животиње ме никад нису разочарале

Вест дана у Београдском зоолошком врту је да нам је из Чешке стигла „мрежаста” жирафа, мужјак, који ће 12. октобра имати годину дана. Ова врста жирафа је нижа. Може да порасте „само” око четири метра и има израженије шаре, казала нам је Нађа Радовић, десна рука Вука Бојовића, директора једног од најлепших вртова тог типа у Европи.

Нађа је рођена 24. октобра 1978. у Београду. По образовању је дипломирани теолог, а 2010, кад је дошла у ово животињско царство на Калемегдану, имала је десетогодишње искуство вероучитеља у две школе у Земуну: у основној „Горња варош” и у школи за глуву и наглуву децу „Радивоје Поповић”.

Откуд ви у зоолошком врту?

Од кад сам проходала обожавам животиње. Пре пет-шест година сам, уз посао у обе земунске школе, радила и у зоолошком врту као волонтер, а затим ми је понуђено да радим само са животињама. Тај посао сам прихватила са одушевљењем. Кад ми је Вук Бојовић рекао да за почетак радим са белим лавићима, мојој срећи није било краја. Догодило се то упркос чињеници да је Вук јако строг, али и веома је правичан. Он се потпуно предаје послу и то тражи од свих нас.

Чији је врт?

Државни. Власништво је града Београда, као легат Владе Илића, који га је подигао 1936. Извори прихода су нам улазнице и издавање простора у зоо-врту, а Вук је обезбедио и спонзоре. Они нам не дају новац, али од њих добијамо много тога у натури: цигле, цемент, камен, месо, жито, сено, кукуруз...

Зашто нисте у Европској унији зоо-вртова?

У сталном смо контакту. Нудили су нам улазак у унију. Чине то редовно, сваке године. Али, њихови услови су за нас неприхватљиви. Траже велике годишње чланарине, и да сазидамо још зграда, пратећих објеката. Ми и овако једва везујемо почетак са крајем године.

Коме прво пожелите добро јутро?

Малим бебама које се хране ручно. То су раније били бели лавићи, сад имамо црвеног аустралијског кенгура, а било је ту и младунче вука. Кад је меркатима, мале афричким животиње које личе на мунгосе, била потребна нега 24 сата, тада сам спавала у врту. Сада пожелим добро јутро и једном пустињском лисцу кога зовемо Ромел.

Да ли вас животиње познају?

Како да не. Пођу ка огради кавеза кад чују мој глас. У тим односима показују и одређене рефлексне емоције; радују се и кад ме чују и кад ме виде. У тој првој јутарњој шетњи вртом проверавам и понашање неких мајки према младунцима, јер нису ни све мајке брижне.

Какав је сексуални живот у врту?

Београдски зоолошки врт има највећи проценат рођења природним путем. У другим вртовима се раде вештачке оплодње. Тако је сексуални живот у врту на највишем нивоу. Нема врсте која у нашем врту није донела на свет младунце. Бојовић каже да је тај „секси вирус” прешао са њега на животиње. Јер, он из два брака има четворо деце и петоро унучади.

Које животиње посебно волите?

Моја највећа љубав су велике мачке, лавови. Посебно бели лавови. Они нису албино. Нису они без меланома у кожи, што доводи до изузетне беле боје коже и длаке. Бели лавови не остају без пигмента, већ настају кад им се у току размножавања испољи рецесивни ген. Ми имамо 11 белих лавова. И центар смо света кад је реч о белим лавовима. У свету их укупно има само око 300. Лавови, у заточеништву, живе до 25 година. Наш најстарији лав је у осмој години, а најмлађи имају десет месеци. А најстарији становник врта је амерички алигатор Муја. Он је ту од оснивања врта, а не зна се тачно кад је дошао на свет.

Кад су у врт стигли бели лавови?

Било је то 2005. Наш велики добротвор и пријатељ Ник Анчић, послао је, из јужне Африке у Београд, мужјака Вамба и женку Шумбу. Били су млади и нису показивали жељу да се паре, па је Ник послао у Београд још једну белу женку Машу, а из Суботице им се придружила жута женка Кјара. Окружен с три лавице Вимбо се „пробудио”. Тада је настао љубавни ватромет. Јер, да би лавица остала у „блаженом стању” мора да се пари и до – две хиљаде пута! И после тога су на свет дошли сви лавићи.

Који лав је баш ваш?

То је бели лав Душан. Њега је 2010. окотила лавица Шумба. То је њено прво маче. Нажалост, није баш знала шта би требало са њим да ради. Онда сам га, са колегом, хранила на цуцлу и он зна да сам му ја „мајка”. У његов кавез сам улазила све до пре седам месеци. Јер, своју љубав је исказивао врло грубо, па нисам имала снаге да се изборим са њим, а врло је опасно да осети да је јачи од мене. А он, као свака животиња, осети страх онога са ким је у контакту. Душан је сад у Бору.

Да ли имате своју љубав?

Немам младића. Али, не плашим се љубави. Имаћу је. Кад се то догоди бићу као лавица Шумба... Младићи се, помало, плаше посла којим се бавим. Све им је то врло необично. Постављају ми и чудна питања...

Чега се плашите?

Свега што нисам ја. Плашим се лоших људских особина.

Колико волите људе?

Не као животиње. Оне ме никада нису разочарале, а људи јесу – увек. Животиње су верне. Оне вас воле без икаквих услова. А кад вас не воле, оне вам то јасно покажу. Уосталом још почетком Новог доба римски књижевник и филозоф Луције Сенека је рекао:„Што више упознајем људе, све више волим животиње”.

-----------------------------------------------------------------------

Животиње имају уређено друштво

Шта све може да се научи у врту?

На ову тему овде причамо о судбини пауна Михајла који се удварао пауници, а она није хтела њега. Узела је неког олињалог. Тај став пауна и паунице може да се преслика и на људе. И још много тога ту може да се научи. Животиње имају уређено друштво. Увек знају ко је главни и врло често се крваво боре за то место. Али, поражени добро прихватају поразе. Знају да још нису алфа у чопору.