Беда са погледом на море

Док су европски купаћи костими одавно спаковани, ишчекујући нову сезону, на јужној хемисфери лето је на врхунцу. У Рио де Жанеиру недавно је завршен чувени карневал, по коме је овај дванаестомилионски град и најпознатији: у град се за тих неколико дана сјати више од пола милиона посетилаца из целог света.

Али, Рио је и много више од тога: заводљив, вијугавог хоризонта, попут на сунцу опруженог тела лепе девојке, уз звуке самбе буди машту. Али, као свака фатална жена, Рио је такође и опасан. У периоду између 1985. и 1991. године овде је било 70.000 насилних смрти, што је више од броја америчких војника погинулих у Вијетнаму током седам година рата! Један од најпримамљивијих градова на свету заиста ризикује да изгуби магију када се једном нађете на његовим улицама.

Готово трећина становника живи у беди у такозваним фавелама, сиромашним четвртима од којих је више од половине без воде и канализације. У Рију постоји више од 500 оваквих квартова. Већина их је подигнута на обронцима стрмих брда која су усред града била зелена и ненастањена. Рио је можда једини град на свету у коме сиротиња живи са прелепим погледом на град и море, а богати у долини. Најбогатији и најсиромашнији делови града тискају се једни уз друге. Власт углавном воли да зажмури на постојање ових других.

Живот је овде суров и не вреди много. Оружје се лако потеже. Живи се по законима банди које тргују дрогом. У Рију се месечно конзумира две тоне кокаина, што значи профит од 20 милиона долара. Када у обрачунима банди око територије или са полицијом лете меци, увек има жртава. Неретко настрадају и невини пролазници.

Клизање терена додатно угрожава становнике фавела. Читава насеља могу да буду "збрисана" после јаке кише.

Ипак, не живе само "лоши момци" у фавелама. Њихови становници раде тешко и много. Они су ти који вам намештају кревете по луксузним хотелима, чисте улице, раде у фабрикама, па и торбаре илегалним дисковима... Тешко је наћи алтернативу оваквим пословима и извући се из беде. У фавелама ретко постоје школе, а у друге школе у граду деца могу да се упишу само ако су пријављена на "легалној" адреси негде другде у граду. Државни факултети су економски доступни, али на њих могу да се упишу само најбољи, односно ђаци приватних средњих школа, који могу да положе пријемни... И тако се круг затвара. Чини се да је једини начин да се изађе из њега – бити сјајан фудбалер. Није ни чудно што то онда постаје колективни сан, а они који су успели бивају побожно обожавани.

Ако сурова стварност не може да се промени, из ње се може побећи макар привремено – уз помоћ сапунске опере. На крововима кућа, саграђеним без икаквог плана, једне преко других, неретко од блата и картона, у којима собу дели и по десетак чланова породице, налазе се велики плави резервоари за кишницу и – сателитске антене.

На крају, и поред све суровости живота са "друге стране" Рио де Жанеира, становници фавела су поносни на своје место под сунцем. И управо су они ти који су заслужни за раскошан карневал. Школе самбе нису класичне школе плеса, како име може да завара. То су заправо удружења људи из исте фавеле, која уносе дух заједништва и повезаности, а неретко имају и политички утицај у борби за боље услове живота. Ту се људи окупљају да плешу, дишу и живе самбу. У припремама за карневал учествују сви, и краљеви дроге и краљице улице и радничка класа. То је време када су сви као један и сјајно се забављају.