Виктор Орбан пробудио националистичког сокола

Мађарски премијер Виктор Орбан покренуо је кампању ширења националне свести апелом земљацима унутар садашњих граница и изван њих да збијају редове, известиле су агенције.

У говору поводом откривања монументалног споменика митском соколу Мађара  – турулу –  у Меморијалном парку нације Опустасер, крај Чонграда, Орбан је минулог викенда рекао да се Европа суочава са превирањима која воде поретку заснованом на новим законима. „Ко чита знаке времена схватиће прву заповест настајућег света: моћнима је (суђено) да се уједињују и разлажу слабе... Припадници јаких народа (оп)стаће заједно, слабе нације ће се парчати!”

У анализама светских медија, говор је оцењен као нови покушај покретања широке расправе која би подстакла ревизију Тријанонског споразума. Јуна 1920. године, у палати Тријанон у Версају потписан је мировни споразум између сила Антанте и Мађарске којим су одређене њене данашње државне границе – између осталог, зацртане су и границе на северу Србије, према Мађарској.

Митска грабљивица турул која личи на сокола, али са орловским крилима и канџама, била је симбол мађарске хегемоније у средњем веку. Била је и на грбу националног покрета Мађара у другој половини деветнаестог века, а поново је „откривена” у епохи Хортијевих угарофашиста и њилашевских „крсташа”.

За разлику од улога које су му приписиване у даљој и далекој прошлости – турул је у средњем веку сматран птицом водиљом која је показала пут Мађарима из Азије у Панонску равницу, а од половине деветнаестог века био је симбол мађарског покрета за одвајање од Хабзбурга, а касније симбол рестаурације Мађарске у границама пре краја Првог светског рата. Тадашња Мађарска, у склопу Аустроугарске монархије, обухватала је и делове Словачке, укључујући главни град Братиславу, такозвану карпатску Мађарску која се простирала преко, безмало, половине Румуније и делове Украјине и Пољске. 

Најновији вајарски рад, турул постављен на подест висок дванаест метара, не представља новину у националној збирци мађарских споменика. Турул, у камену или у бронзи, краси многа историјска здања у престоници Будимпешти. Зашто се, дакле, управо овом споменику приписује негативно значење?

За разлику од сличних споменика, постављених у другим епохама, откривање најновијег турула поклапа се са тренутком интензивирања напора Будимпеште за такозвану интеграцију Мађара изван граница у свемађарску заједницу. О симболици акта сведочи место постављања – Меморијални парк Опустасер где су 896. године, према предању, ударени темељи мађарском краљевству.

Неке црте рада – облик кљуна птице и мача који држи у канџама – подударају се са специфичним цртама споменика у мађарским срединама у Карпатима (данас Румунија и Украјина), али и са оним који су некада постављаним у Војводини. Даје се на значају и на пореклу вајара Петера Матла, Мађара из украјинско карпатске области.

Међутим, аналитичари мотиве, пре свега, налазе у говору премијера Орбана који је, призивајући митску слогу и савез такозваних Седам сојева угарске крви, прогласио турула архитипом мађарске крви и родне груде, предводником народа чије се државне границе не поклапају са националним границама.

„Овај споменик нам говори да постоји само једна земља, односно онај (појединац, вођа) који је у стању да уједини све Мађаре на обе стране тријанонских граница у једној заједници”, рекао је Орбан у пригодној здравици, наздрављајући вином које је било дар мађарских винара из Суботичко-хоргошке пешчаре.