Банке само враћале позајмице

Филијале страних банака у Србији исплатиле су својим матицама у иностранству од почетка 2011. до краја јуна ове године 1,195 милијарди евра, изјавио је јуче Мирослав Маринковић, сарадник „Макроекономских анализа и трендова”, београдског Економског института на представљању најновијег броја овог месечника. Он је нагласио да у тој суми није било добити банака нити домаће штедње, јер такву могућност наши закони не дозвољавају, већ је реч о раздуживању домаћег банкарског сектора по основу узетих кредита, али и зајмова приватног сектора.

Банке су у првом полугођу ове године укупно отплатиле 484,4 милиона евра сопствених и кредита својих клијената. Вредност враћених кредита домаћих банака матицама у иностранству у првом полугођу ове године била је за 41 одсто нижа него у истом периоду 2011.

Маринковић тврди да наведени износи одлива капитала не указују да се смањују пласмани европских банкарских групација према Србији, већ да је реч о враћању доспелих рата кредита одобрених током претходних година.

– То је једино могуће, имајући у виду строгу законску регулативу Народне банке Србије којом се чува стабилност и ликвидност банака и адекватност њиховог капитала – каже Маринковић. – Евентуални захтеви банкарских групација за „ванредно” раздуживање путем прерасподеле профита и преноса депозита приватног сектора из домаћих филијала матичној банци не могу се спровести на једноставан начин.

Према последњим подацима Банке за међународна поравнања за крај првог квартала 2012. године, европске банке су Србији пласирале више од 28 милијарди долара. Већину чине потраживања од нефинансијског приватног сектора у износу од 12 милијарди долара и потраживања локалних филијала великих банкарских групација од 10,13 милијарди долара.

-----------------------------------------------------------------

Можемо упасти у кризу јавног дуга

У осврту на стање у јавним финансијама, Стојан Стаменковић је упозорио да Србија већ следеће године може упасти у кризу јавног дуга, уколико настави да се задужује, наглашавајући да је нашој земљи неопходан нови аранжман с ММФ-ом зато што смањује оцену ризика за улагање. Стопа кредитирања спољног дуга Србије је тренутно висока, упозорио је Стаменковић и оценио да на кратак рок, криза спољног дуга може да повећа инфлацију, а на средњи рок може да подстакне пад вредности динара. Стаменковић је поручио да фискална консолидација нема алтернативу.