Скупа храна за мало уста

Суботица – Како помоћи пољопривреди, као без сумње најважнијој привредној грани Србије, и како је рекао један од учесника, кључној области за национални суверенитет, тема је Другог пољопривредног форума „Храна за Европу”, у чијем поднаслову стоји „У сусрет новој стратегији развоја агропривреде Србије”.

У организацији Економског института и Друштва аграрних економиста Србије, у Суботици су се окупили водећи стручњаци агроекономије, али и лидери домаћих пољопривредних комбината, представници страних инвеститора, стручњаци Светске банке и Европске комисије. Скуп је отворио Горан Кнежевић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, који је нагласио да је ради ублажавања последица овогодишње суше влада усвојила сет мера у вредности од 150 милиона евра, што представља највећу појединачну интервенцију државе у пољопривреди у последњих 25 година.

У уводном делу, Александар Влаховић, председник Економског института, поновио је поражавајуће податке о домаћој пољопривреди која, иако технички и технолошки заостала, са неповољном сетвеном структуром, са ниском свести пољопривредника о важности осавремењавања, али неопредељеном и нестабилном системском подршком, запошљава трећину становништва Србије. Ово је и област у којој је у првих осам месеци ове године забележен спољнотрговински суфицит од 830 милиона евра.   

Драган Шаговновић, генерални директор Економског института, разложио је мане српске пољопривреде, наводећи паралеле по којима један наш фармер храни 15 грађана, а у Немачкој 156. Код нас је просечна зарада по хектару тек нешто већа од 900, а у ЕУ 1.900 евра. Све је то последица ниске продуктивности која је у случају сетве житарица у ЕУ за 50 одсто већа него у Србији, а у производњи млека 2,3 пута већа. Тако је један радник у пољопривреди у ЕУ у области прераде млека 6,2 пута продуктивнији од млекара у Србији, док ако се, рецимо поредимо са Немачком, њихова продуктивност 16 пута већа. Пољопривреда јесте привредни ослонац ове земље, навео је Шаговновић и додао да аграр тражи помоћ.

Природни потенцијал наше земље у просеку је већи него просек земаља ЕУ, и када би га искористили, као што то раде Холанђани, уместо садашњих 4,5 милијарди евра вредности пољопривредне производње, она би могла да буде чак 57 милијарди. Ипак, Шаговновић се заложио за стратегију која би у наредних 10 година подигла вредност пољопривредне производње на 15 милијарди евра, односно на висину данашњег јавног дуга Србије.

Председник Друштва аграрних економиста Србије др Миладин Шеварлић нагласио је да је последња шанса да пољопривреда изгради своју стратегију развоја. Према његовим речима, у области пољопривреде применом Споразума о стабилизацији и придруживању, Србија је дала погодности земљама ЕУ које није дала ниједна чланица, а од тога српска пољопривреда није имала ни евра користи.

– Сада конкуришемо за место у Светској трговинској организацији иако смо на то имали право, као настављач Југославије. Међу условима које нам постављају је и онај САД о измени Закона о генетски модификованим организмима, и апелујем да размислимо пре него што то прихватимо – рекао је Шеварлић.

У излагањима учесника панела динамику је унео Миодраг Костић, председник МК групе, који се супротставио изнетим проценама о ниској просечној продуктивности и заради, тврдећи да је МК група, по хектару шећерне репе, остварила 9.000 евра, када се узме у обзир и прерада, те да са 4,2 милиона хектара обрадиве земље пољопривреда представља једини сектор у коме Србија може да произведе више робе која има купаца у целом вету. Слободан Петровић, генерални директор „Данјуб фудса” и „Имлека”, такође сматра да је грешка била примена ССП без подршке фондова домаћој привреди, тако сматра да садашњи режим царињења погодује увозу готових производа, јер је царина на сирово млеко 3,5 пута већа него на готов производ.