Зрењанинац на прекоокеанским грдосијама

– Александар Саша Терек дуже од деценије крстари светским морима и океанима. Због солидне зараде и атрактивности посла, сан многих момака је да постану морепловци. Искуство

овог Зрењанинца, међутим, наводи га да младим људима скрене пажњу и на другу страну медаље. Посао јесте занимљив, али је много тежи него што се мисли.

Саша је поморско образовање стекао у Котору, граду из кога му је мајка. Тренутно ради за компанију MSC као први официр машинског одељења на великим бродовима којима се превозе контејнери.

– У овом послу је најважније да послодавци стекну поверење у тебе, јер док си на броду одговоран си за великe вредности. Бродови на којима радим товаре од пет дo четрнаест хиљада контејнера, што значи да носе терет изнад 100.000 бруто регистарских тона. Сваки пропуст у машинском одељењу могао би скупо да ме кошта – прича Саша.

Како каже, младим људима је привлачна прича о путовањима, јер обиђеш цео свет и крајолике које си виђао само у филмовима. Међутим, наглашава да је поморски посао тежак и напоран. На теретним бродовима морнари ретко бораве на палуби, а радна места су им у потпалубљу где су велике врућине.

Посада жуди за обалом. А кад се пристане у неку луку, то не значи и одлазак „у живот“. Запослени, и кад брод стоји, имају много посла на великим бродовима. Понекад и више од 15 сати раде уз бродски мотор, а након ремонта, од машинског уља скоро да не могу очи да отворе.

Савремена компјутерска опрема и комуникацијски системи данас су морепловцима највећа подршка. У луци Ротердам скоро да не можете видети човека, утовар и истовар брода одрађују роботи и компјутери.

И стрепња морепловаца од невремена полако ишчезава. Захваљујући помоћи метеоролога, који преко сателита и интернета шаљу извештаје о кретању олуја, бродови се склањају са ураганских путева.

Пловидба на овим грдосијама, прича Саша, значи пре свега велику одговорност. На броду је већа дисциплина него у војсци. Поморци воле да кажу да је на броду као у затвору, само што је овде у питању добровољно заточеништво.

– Нема ту много филозофије, радници на броду су ту због зараде, а послодавци их држе како би их са што мање трошкова што боље искористили. Теретњак је пример глобализације и укрштање интереса јачих и слабијих – објашњава први бродски машинац.

Саша поручује онима који су заинтересовани да се укрцају на брод да поведу рачуна о замкама.

– Треба се чувати агенција које траже новац унапред. Колико ја знам за такве послове се не даје новац и ако га неко тражи, то је превара. Треба водити рачуна приликом потписивања уговора и обавезно имати у виду обавезу да буду у складу са асоцијацијом ITF, а реч је о синдикату поморaцa који штити њихове интересе – наглашава наш саговорник.

– Без обзира на могућност да се сваки дан чујем и видим са супругом и децом, који су у Зрењанину, да се могу јавити родитељима и брату кад год пожелим, носталгија је највећи проблем. Кад се на броду упознам са новим колегама, јер посаде никад нису исте, кад посао уђе у колотечину, стигне ме носталгија и тада једину помоћ имам у лаптопу, разгледајући породичне фотографије и слушајући музику – каже зрењанински морепловац.