Клинтонова прво у Алжиру, па на Балкану

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – У Вашингтону је званично обелодањен програм најновије турнеје државне секретарке Хилари Клинтон од 29. октобра до 2. новембра, која ће је најпре одвести у Алжир, где ће дискутовати о кризи у Малију, да би затим посетила Балкан: Босну и Херцеговину, Србију, Косово, Албанију и на крају Хрватску.

Посета балканским земљама образложена је жељом да се покаже да овај регион остаје у спољнополитичком фокусу САД и да се пружи подршка „његовој будућности у европској и евроатлантској заједници”.

Чињеница да ће јој се у Сарајеву, Београду и Приштини придружити висока представница за спољне послове и безбедносну политику ЕУ Кетрин Ештон, сугерише да су тамо на дневном реду и неки не само начелни, него и неки конкретни послови.

У Сарајеву је то очигледно додатни притисак на тамошње лидере да направе искорак у реформама ка ефикаснијој централној држави. У Београду и Приштини, после првог сусрета премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија, Вашингтон и Брисел виде шансу да се постигне суштински напредак у решавању централног балканског проблема.

У саопштењу Викторије Нуланд, портпаролке Стејт департмента, то је званично формулисано као „разговори о билатералним питањима”, као и да ће „секретарка Клинтон и висока представница Ештон поновити решеност САД и ЕУ да Србија и Косово надограђују већ постигнуте договоре и унапреде свој дијалог”. Оне ће и „охрабрити конкретне кораке који ће тим земљама омогућити напредовање на њиховим путевима ка чланству у ЕУ”.

Евентуални конкретни подстицаји и Београду и Приштини, које представнице две велике силе носе у својим дипломатским торбама, не помињу се, али их дипломатска логика свакако подразумева.

У Албанији Хилари Клинтон ће учествовати на прослави стогодишњице албанске независности, а у Хрватској ће једна од тема бити улога Загреба као савезника у НАТО-у и званични улазак у ЕУ, планиран за јул идуће године.

Посета Балкану је иначе део динамичне завршнице четворогодишњег шефовања Клинтонове америчком дипломатијом, пошто је већ најавила да у евентуалном Обамином другом мандату не би остала на положају државне секретарке. То је у среду потврдио и председник, изјавом да је решена да оде „упркос његовим молбама”.

У Вашингтону се навелико спекулише да би могла да буде председнички кандидат демократа 2016 – с обзиром на њен веома висок рејтинг од преко 70 одсто – али се Клинтонова о томе не изјашњава.