Косово – лично питање

Да ли је фотографија на којој Томислав Николић чаврља са Хилари Клинтон, Ивица Дачић ћаска са Кетрин Ештон „породична идила” како је приметио један уредник листа „Политика” или доказ да „Николић и Дачић изгледају трагично када проглашавају тријумф”, како је то видео лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић.

У разумевању шта видите на тој фотографији помоћи ће вам друге две. На једној су раздрагане, пресрећне Клинтонова, Ештонова и Јахјага, на другој разнежена Клинтонова у присном загрљају са Тачијем.

У односу на слике из Приштине, она из Београда делује као окупљање тужним поводом.

Тај утисак се не мења ни када у слику укључите тон. Јесу Ештонова и Клинтонова биле пуне хвале за Николића и Дачића, јесу тапшале по рамену... али су рекле и да је Косово независно и да нема промена граница... и тачка. (Дачић није ни реч рекао о статусно неутралним преговорима.) А у Приштини је Клинтонова изговорила реченицу која ће надживети трајање независности Косова: „За мене, моју породицу и за моје америчке суграђане, то је више од спољнополитичког питања. То је лично питање”. Клинтоновој није сметало у Приштини да буде политички некоректна и та бахатост ће се памтити док траје света.

И Дачић је рекао да одговор на косовско питање захтева личну и политичку храброст. У ствари рекао је да ризикује политички суноврат ко се лати да реши тај нерешиви проблем. Од кумановске капитулације 1999. (верујете ли да је НАТО случајно довео српске генерале да у Куманову потписују „мировни споразум”) у Србији то зна сваки политичар и само је један – Зоран Ћинђић – имао жеље и храбрости да се ухвати са њим у коштац.

Признајмо, Ивица Дачић је сада решио да ухвати ђавола за рогове. Није важно да ли је то његов слободан избор или је гурнут у ту причу, пошто је себе учинио таоцем владе чији је премијер. Важно је да је одлучио да до краја мандата реши „косовски чвор”.

Србија не може да почне да решава ни један једини проблем док не реши проблем Косова, рекао ми је Ђинђић у новембру 2002. када сам га, у незваничном разговору, питао шта му би да и тој мечки изађе на рупу пошто су ионако већ сви медведи против њега.

Дачић и Николић, који се мало измакао, наговестили су да знају да ће Србија стајати у месту или пропадати док не почне да се решава косовски проблем сто година после Кумановске битке. Сада ће то морати да потврде кроз платформу. Она ће бити мера њихове мудрости и храбрости да се гласачком телу саопшти шта је мит, а шта стварност.

За писање платформе су четири битне одреднице:

1. Неће добити више од плана Ахтисари плус, саопштила им је и Хилари Клинтон

2. Не пишу платформу да би ушли у вечност већ да омогуће људима да живе пристојно у наредних двадесетак година

3. Ако одобровоље Американце, наљутиће Русе

4. Најтеже ствари се решавају на почетку мандата политичара

У свему томе, неће им помоћи изјава Клинтонове о „личном питању”. Она је њен нож у њиховим леђима.