Kosovo – lično pitanje

Da li je fotografija na kojoj Tomislav Nikolić čavrlja sa Hilari Klinton, Ivica Dačić ćaska sa Ketrin Ešton „porodična idila” kako je primetio jedan urednik lista „Politika” ili dokaz da „Nikolić i Dačić izgledaju tragično kada proglašavaju trijumf”, kako je to video lider LDP-a Čedomir Jovanović.

U razumevanju šta vidite na toj fotografiji pomoći će vam druge dve. Na jednoj su razdragane, presrećne Klintonova, Eštonova i Jahjaga, na drugoj raznežena Klintonova u prisnom zagrljaju sa Tačijem.

U odnosu na slike iz Prištine, ona iz Beograda deluje kao okupljanje tužnim povodom.

Taj utisak se ne menja ni kada u sliku uključite ton. Jesu Eštonova i Klintonova bile pune hvale za Nikolića i Dačića, jesu tapšale po ramenu... ali su rekle i da je Kosovo nezavisno i da nema promena granica... i tačka. (Dačić nije ni reč rekao o statusno neutralnim pregovorima.) A u Prištini je Klintonova izgovorila rečenicu koja će nadživeti trajanje nezavisnosti Kosova: „Za mene, moju porodicu i za moje američke sugrađane, to je više od spoljnopolitičkog pitanja. To je lično pitanje”. Klintonovoj nije smetalo u Prištini da bude politički nekorektna i ta bahatost će se pamtiti dok traje sveta.

I Dačić je rekao da odgovor na kosovsko pitanje zahteva ličnu i političku hrabrost. U stvari rekao je da rizikuje politički sunovrat ko se lati da reši taj nerešivi problem. Od kumanovske kapitulacije 1999. (verujete li da je NATO slučajno doveo srpske generale da u Kumanovu potpisuju „mirovni sporazum”) u Srbiji to zna svaki političar i samo je jedan – Zoran Ćinđić – imao želje i hrabrosti da se uhvati sa njim u koštac.

Priznajmo, Ivica Dačić je sada rešio da uhvati đavola za rogove. Nije važno da li je to njegov slobodan izbor ili je gurnut u tu priču, pošto je sebe učinio taocem vlade čiji je premijer. Važno je da je odlučio da do kraja mandata reši „kosovski čvor”.

Srbija ne može da počne da rešava ni jedan jedini problem dok ne reši problem Kosova, rekao mi je Đinđić u novembru 2002. kada sam ga, u nezvaničnom razgovoru, pitao šta mu bi da i toj mečki izađe na rupu pošto su ionako već svi medvedi protiv njega.

Dačić i Nikolić, koji se malo izmakao, nagovestili su da znaju da će Srbija stajati u mestu ili propadati dok ne počne da se rešava kosovski problem sto godina posle Kumanovske bitke. Sada će to morati da potvrde kroz platformu. Ona će biti mera njihove mudrosti i hrabrosti da se glasačkom telu saopšti šta je mit, a šta stvarnost.

Za pisanje platforme su četiri bitne odrednice:

1. Neće dobiti više od plana Ahtisari plus, saopštila im je i Hilari Klinton

2. Ne pišu platformu da bi ušli u večnost već da omoguće ljudima da žive pristojno u narednih dvadesetak godina

3. Ako odobrovolje Amerikance, naljutiće Ruse

4. Najteže stvari se rešavaju na početku mandata političara

U svemu tome, neće im pomoći izjava Klintonove o „ličnom pitanju”. Ona je njen nož u njihovim leđima.