Украјина тражи одговоре за будућност

Украјина остаје у политичким оквирима које су зацртали актуелни шеф државе Виктор Јанукович и влада премијера Николе Азарова. Како су показали недељни избори за Врховну раду (парламент), страначка позорница и даље је подељена између две најјаче странке – Партије региона (ПР) и Баткившчине коју предводи утамничена бивша премијерка Јулија Тимошенко.

Појавила се и нова, потенцијално јака, партија, Удар, бившег боксерског шампиона Виталија Кличка. Уз очекивано добар пласман комуниста и не толико очекиван успех националиста из партије Слобода, заокружена је страначка подела парламентарних фотеља.

О томе како ће све функционисати у наредних пет година, колико траје мандат посланика и шта стоји пред Украјином, разговарали смо са амбасадором ове земље у Србији Виктором Недопасом

Екселенцијо, резултате избора углавном знамо.Да ли очекујете неке промене и какве?

Не бих давао прогнозе и политичке анализе избора пре но што резултати буду коначно познати. Испада да, према страначким списковима, и коалиција и опозиција имају отприлике једнак број мандата. За сада не можемо да говоримо о подацима из већинског система, они ће бити познати тек када протоколи са свим потписима и печатима буду предати Централној изборној комисији.

Какве су прве реакције?

У медијима и на интернету могуће је наћи процене различитих аналитичара и политиколога, а према ономе што је досад могло да се види, неке драстичније промене у саставима коалиција се не прогнозирају.

По већинском систему очигледно је да ће највише гласова добити кандидати ПР. Изборне јединице формиране су према броју становника, а оне области које традиционално подржавају ПР највише су и насељене. То су пре свега Донбас, Доњецк, Луганска област.

Са друге стране, у регионима у западним и централним деловима земље који традиционално подржавају Баткившчину, извештаји говоре да су победиле опозиционе странке – Баткившчина и Удар.

Јасно је да, ако су комунисти сагласни да и даље остану коалициони партнер ПР, они могу да формирају већину.

Када је реч о опозиционим партијама, оне нису успеле да потпишу споразум о јединственом изласку на изборе и заједничким кандидатима. Чак и да добију више од половине мандата, тешко је очекивати ће формирати већинску коалицију.

Партија Виталија Кличка је заузела изузетно треће место. Шта може за Украјину да значи појава једног потпуно новог, а истовремено толико прихваћеног политичара?

Не бих да прогнозирам шта за Украјину значи појава једне овакве странке. То је више питање за политичке експерте. Бирачи се не одлучују за странке које испуњавају оно што им је потребно данас, или им је било потребно јуче, већ оне које ће испунити њихова очекивања за будућност.

Јасно је да су грађани разочарани радом и опозиције и владајуће коалиције, и зато траже другу политичку снагу која би могла да оствари њихове жеље.

Из ОЕБС-а је већ у недељу увече стигло саопштење да избори у Украјини нису били сасвим поштени?

Знамо да су неки међународни посматрачи имали поједине замерке у вези са изборним процесом у Украјини. Ако међународна посматрачка мисија каже да није било обезбеђено равноправно представљање партија у медијском простору, требало би да изађу са конкретним подацима.

Према надгледању које је обезбедио Државни комитет за радио и ТВ, испада да је током последње четири недеље представљање опозиционих странака у медијском простору било скоро двоструко веће од престављања ПР. Исто тако, обезбедили смо најшири приступ међународним посматрачима, којих је било око 3.800.

Уз подршку ОЕБС-а формиран је јединствени регистар бирача, чиме је онемогућено да иста особа уђе у неколико бирачких спискова, или да у њих буду уврштене, такозване, мртве душе, а на свим биралиштима је обезбеђен и видео-надзор.

Пре него што је окончано бројање гласова, сви међународни посматрачи и мисије и политичке странке, осим једне, признали су изборе важећим.

Када се очекују коначни резултати избора?

Очекујем да ћемо до краја недеље имати коначне резултате, али имамо проблема са доставом оригиналних протокола са биралишта са потписима и печатом Централној изборној комисији.

Наше законодавство не дозвољава да се у електронској форми рачунају резултати како би већ следећег дана могли да буду објављени. Крајњи рок за објављивање званичних резултата од стране ЦИК је 15 дана, али верујем да ће то бити учињено и раније.