Портрет без рама: Мирослав Мишковић

Мирослав Мишковић је као маргарин – у све се меша. Иако то јавно не жели да призна, нема те области која га не интересује: од политике, преко медија, бизниса па до спорта. Последње замешатељство у Мишковићевој режији, како то тврди Александар Вучић, потпредседник Владе, јесте рушење извршне власти. „Видим да он има жељу да мене и СНС избаци из власти по сваку цену”, оптужио је Вучић Мишковића.

Донедавно се чинило да је Мишковић од ове владе добио све што је хтео. Није тајна да је био против замрзавања плата јер би то значило обарање стандарда грађана и пад тражње за његовом робом. То је и добио. Залагао се за стабилан курс и, гледано на кратак рок, и та му је жеља услишена.

У граду је била јавна тајна да му бивши гувернер Дејан Шошкић није био омиљени лик. Одмах по формирању Владе, Преучени, како су Шошкића у шали звали крупни капиталисти, испраћен је из Народне банке. Мишковић је увек волео да се пита и да има утицаја на креирање економске политике.

То му је омогућено индиректно и то тако што је чак 10 чланова Клуба „Привредник”, у коме има велики утицај, ушло у Национални савет за привредни опоравак који је формирао премијер Ивица Дачић. Вратио се у прве редове на главним градским економским дешавањима иако слика Мишковића раме уз раме с креаторима привредне политике минулих година није баш могла често да се види. И то није све.

Списку Мишковићевих остварених жеља треба додати и субвенционисане кредите за привреду. Превише је у протекла три месеца било подударности да би, бар у земљи Србији, могло да се говори о случајности. А онда су наизглед хармонични односи нечим поремећени. Мишковићево име нашло се у истрагама о спорним приватизацијама, што је Вучићу, према сопственом признању, купило позицију на Мишковићевој црној листи.

Иако се у јавности сматра да је из сенке кумовао састављању неколико влада, Мишковић се јавно врло кратко бавио политиком. Око шест месеци када је 1990. године био именован за потпредседника владе. На то место дошао је на позив Слободана Милошевића. Пре тога је био успешан директор крушевачке „Жупе”. Владу је напустио и почео да се бави бизнисом. С неколико најближих сарадника основао је „Делту М” која је касније прерасла у холдинг у коме данас ради 7.200 људи. Ове године очекује приход од 850 милиона евра.

У међувремену се нашао и на Форбсовој листи најбогатијих привредника, посвађао се с Милком Форцан, својом дугогодишњом десном руком. Заслужан је за то што је сваки потрошач у Србији због њега научио дефиницију монопола. Због дугова је продао „Макси” и, како кажу престонички банкари, тада се потпуно раздужио према банкама. Порез од те трансакције платио је у Србији.

Критичари му замерају што се крије иза лепих жена и не говори јавно. Заборавља се да је званично престао да комуницира после трагичног догађаја из априла 2001. године. Тада је отет и после осамнаест сати пуштен. Претходно је отмичарима исплаћено седам милиона марака.

Рођен је 1945. године у Крушевцу, а дипломирао на Економском факултету. На радном столу нема компјутер. По сопственом признању, ујутру га ту сачека „Политика”.