Хладноћа као социјалнo питање

Код нас нагло расте број људи на друштвеној маргини, оних који су када падне први снег у веома тешкој животној ситуацији

Проблем заштите људи од хладне зиме има своју спољашњу, техничкo-организациону страну, али и ону много компликованију и теже решиву, унутрашњу.

Спољашњи техничко-организациони аспект проблема се своди на то како што боље физички заштити људе током веома хладних зимских дана. И то, људе који, с обзиром на њихове услове живота, нису заштићени не само од хладноће него и многих других недаћа. Нарочито се то односи на становнике нехигијенских насеља, бескућнике у градовима и усамљене старце у планинским селима. Из тих групација прошле зиме од хладноће или од последица хладноће умрло је ко зна колико стотина или хиљада људи (23 се буквално смрзло). Наша намера је била да подсетимо и јавност и надлежне да би следећу зиму у том техничком и организационом смислу требало сви скупа да дочекамо спремније како се не би поновило оно што смо доживели прошлог фебруара. То јест, што су доживеле ове најнезаштићеније групације становништва.

На основу разговора с надлежнима у центрима за социјални рад, у Црвеном крсту, у народним кухињама, општинама итд. утисак је, међутим, да фебруарско ,,изненађење” у виду снежних сметова и веома ниских температура сада, пред нову зиму, нигде није подигло степен припрема на много виши ниво.

Чуле су се, у ствари, само неке назнаке да надлежни штабови на својим првим састанцима анализирају прошлогодишња искуства како би она лоша следеће зиме била избегнута. Таква је, на пример, намера штаба за ванредне ситуације у Ивањици да у сваком селу има бар по једну дежурну машину за чишћење снега, да не би, као прошле зиме, стајале све заједно на једном месту, удаљене од локалних путева које хитно треба рашчишћавати. Ивањица се уверила и у велику помоћ моторних санки на планинским теренима, а питање је колико наших општина их већ има спремне за нови снег. Речено је и то да би општинске организације Црвеног крста требало да имају у сваком селу по једног волонтера који би обилазио старце или се бар чуо с њима телефоном.

Занимљива је и идеја о увођењу ,,сеоских геронтодомаћица и домаћина”, то јест младих брачних парова који би се доселили у забачена насеља и бринули о старима.

Она друга, унутрашња, тежа страна овог проблема заштите становништва од хладноће се, међутим, своди на то да код нас нагло расте број људи на друштвеној маргини, то јест оних који су када падне први снег одмах у тешкој животној ситуацији. Јер све више је оних који зими не могу истовремено да купују храну, плаћају струју и набављају огрев, и све више је оних којима је у зимским условима потребна једнократна помоћ центра за социјални рад да би могли да задовоље своје основне животне потребе. У круг ових људи спадају већ поменути становници нехигијенских насеља, бескућници и старе особе по селима, без редовних примања, али све чешће и њихови вршњаци по градовима, с минималним пензијама, недовољним и за најоскуднији живот. У истој позицији су и многи незапослени, и то, како они који годинама траже посао, тако и они који су после неколико деценија рада доспели на листу ,,технолошки” непотребних. Најзад, истој групи животно угрожених приближавају се и многи формално запослени, хиљаде њих који нису на списку фонда за незапослене, али плату ипак не примају.

Сви су они зими угрожени, ако не баш као становници нехигијенских насеља или старци на хиљаду метара надморске висине, али свакако довољно да се не осећају спокојно. Јер није овде реч само о тим људима без посла и редовних примања него и о њиховим породицама и деци, што значи да се круг оних који се приближава маргиналним групама веома шири. И преноси на нове генерације. А то онда није само зимски техничко-организациони него огроман друштвени проблем.

Бранислав Радивојша

Од сутра нова серија: Експлоатација никла – да или не?