Обама или Ромни

Првог уторка у новембру одржавају се 57. председнички избори у САД. Актуелни председник, млађи и црни демократа, Барак Обама, и старији и бели републиканац, Мит Ромни, два су пола политичког спектра САД, а можда и две верзије „америчког сна”. И један и други припадају малобројним заједницама САД. Ромни је мормон и припада кругу финансијских моћника. С друге стране, Обама је по боји и по пореклу такође припадник малобројне заједнице која живи у САД.

Барак Обама (51) носи епитет „црног Кенедија у Белој кући”. Пре четири године пробудио је жеље, надања и очекивања Американаца. Сада има највећи проблем да одговори шта је од тога остварено, додуше у веома неповољним околностима. Његов слоган гласи: „Промена је”. „Промена је кад смо спасили аутомобилску индустрију и хиљаде радних места, чак и кад су неки политичари говорили да пустимо да банкротира. Промена је што смо коначно завршили реформу здравственог система”.

Мит Ромни (65), некадашњи републикански гувернер Масачусетса, успешан бизнисмен, син некадашњег гувернера Мичигена, власник консултантске компаније која му је донела више од 250 милиона долара. Себе представља као „конзервативног бизнисмена”. У младости провео је две године на мисионарском раду у Француској, а затим се вратио и завршио економију и бизнис на Харварду.

Обама, иако веома успешан, има проблем што је вероватно разочарао немали број оних који су гласали за њега 2008. Део оправдања може се наћи у чињеници да је наследио два рата и да се суочио с највећом рецесијом од тридесетих година прошлог века. У половини мандата, од 2010, представнички дом контролишу конзервативци, што му је додатно отежавало да реализује своје иницијативе. Иако Обама има предност у односу на Ромнија у питањима спољне политике, то не важи и за питања ниског економског раста и високе стопе незапослености. Обама се боље котира од Ромнија поводом питања здравствене заштите и контроле рађања (56 према 35 одсто).

Ромни има имиџ компетентног и умереног конзервативца, али је у прелиминарним изборима морао да заоштри реторику јер у тој фази доминира десничарско крило странке, како му етикета „умерени” не би засметала. Важи за човека „лепих манира”. Пре него што је постао гувернер, провео је 25 успешних година у приватном сектору. За један део републиканаца Ромни није довољно конзервативан, нити постојан. Ромни боље стоји од Обаме поводом питања решавања дефицита и јавног дуга (52 према 43 одсто).

Обама сматра да би истополним партнерима требало дозволити да се венчају, Ромни не подржава геј бракове. Обама је за повећање пореза, Ромни сматра да „повећање пореза смањује привредни раст”. Ромни је за смањење јавног сектора. Обојица су сагласни да се „не сме дозволити нуклеарно наоружавање Ирана”, али Ромни се залаже за неодложни почетак војне интервенције уколико се установи да Техеран „одбија тај захтев”. Ромни је донекле ублажио офанзивну реторику према Русији, мада износи тезу о Москви као центру из којег долазе „највеће геостратешке претње америчким интересима у свету”. Што се тиче односа с Кином, Ромни је оптужује због „махинација националном валутом” и, уопште, због „нефер пракси у трговини и осталим областима међународних економских односа”. Можда превиђа да су то највећи и најважнији билатерални односи на свету.

Избор потпредседника обично представља природну допуну главних кандидата. Џон Бајден (69), актуелни потпредседник, био је шеф комитета за спољне послове у Сенату, искусан, са везама у синдикатима, клинтонијевац. Познат по подршци војним интервенцијама, подршци косовским Албанцима. Посетио Србију 2009. и поправио утисак. Пол Рајан (42), конгресмен из Винсконсина, председавајући конгресног комитета за буџет, мултимилионер који ужива подршку великог броја утицајних (богатих) конзервативаца, између осталог, јер је заговорник смањења државног буџета за све ставке осим за војне трошкове које би чак и повећао. Рајан заговара смањење пореза за богате, смањење разних социјалних давања, иако је као младић добијао социјалну помоћ. Избором римокатолика, Ромни надомешћује своје евентуалне недостатке, рачунајући на додатну подршку католика.

Обама је у кампањи био у предности јер није пролазио кроз унутарстраначке изборе. Једна од средишњих тема Ромнијеве кампање су презадуженост САД и незапосленост. По његовом мишљењу, Барак Обама би требало да каже која све обећања није испунио, а не да даје нова. Обама је Ромнија називао „прелетачем” који своју позицију мења сходно тренутку, односно у зависности од публике: „Заборавио је своје раније ставове и нада се да сте их и ви заборавили”. Обама каже да је назив болести од које Ромни болује – ,,ромнезија”. Кампања није протекла без гафова, нити без кампање контраста и (или) оспоравања. Повремено се ишло и испод нивоа политичке коректности. Током прве ТВ дебате, на изненађење многих, изазивач Ромни оставио је бољи утисак од Обаме. У другој дебати Обама је био много бољи, јаснији, одлучнији, аргументованији и реторички је надмашио Ромнија. Тема треће дебате је била спољна политика. Ту је Обама био више на свом терену него његов противкандидат и убедљиво победио. Кандидати су у прикупљању средстава за кампању достигли по рекордних милијарду долара.

Барак Обама и Мит Ромни гласање дочекују готово изједначени. Исход избора ће одредити три до пет милиона бирача у такозваним свинг државама. Иако Ромни можда може да изненади, ипак је реалније очекивати други мандат Барака Обаме.