Моћна студија карактера

"Краљица" Стивена Фрирса је од оне врсте дела које се, у најкраћем, може описати као британски телевизијски филм рађен у најбољој традицији Би-Би-Сија, у којем је каријеру својевремено и започео овај врсни редитељ.
Реч је дакле о малој, више телевизијској но филмској продукцији која је родила квалитетно дело, вредно сваке похвале и пажње.
Фрирсова "Краљица" се са лакоћом и сасвим заслужено пробила у елитне филмске сфере, јер је реч о филму луцидне режије (једноставно, уредно и прегледно), претежно утемељеном на оштроумним дијалозима.
Ово је типично британски суздржана драма - интелигентна, духовита, иронична, која уверљиво, и на основу одлично одабраних примера из живота, описује збивања иза дворских и премијерских кулиса Велике Британије.

Покретачки мотив филма је суздржаност којом је краљевска породица реаговала на погибију принцезе Дајане, идеја очувања традиције и протокола по сваку цену, чак и када је краљевство суочено с трагедијом.

У средишту је опис тих недељу дана у лето 1997. године, од Дајанине смрти у аутомобилској несрећи у Паризу до њене сахране. Очи целе нације упрте су у краљицу Елизабету II, принца Чарлса, младе принчеве, у комплетну породицу која се "забарикадирала" у дворцу Балморал. Краљица је одлучила да максимално заштити унуке (уклоњени су сви телевизори и радио пријемници, живели су у изолацији и уопште нису знали шта се дешавало у Лондону и земљи...) и контролише породичну драму и монархистичко достојанство али, с друге стране, расте драма међу њеним поданицима и у светским медијима...

Дилеме су огромне. Ако застава на Бакингемској палати никада у историји није била спуштена на пола копља, јер она има другу улогу, треба ли краљица сада да учини преседан зато "што народ тако жели", а медији га у томе подржавају? Треба ли традиција да поклекне пред новим "вредностима" друштва? Овим питањима која муче двор супротстављен је народ у хистерији, који силно тугује незадовољан краљичином дистанцираношћу и нови, популизму и сопственој промоцији склон, британски премијер Тони Блер који наговара Њено величанство да попусти захтевима масе (кључни елемент приче управо је однос између премијера и краљице). Из сцене у сцену, прича почиње да истиче контраст између света наслеђене моћи и света у којем моћ изабранику дају бирачи. Тако се све претвара и у причу о уставу, владању, равнотежи снага и утицаја између премијера и краљице.

Своје протагонисте, чланове краљевске и премијерске породице, Стивен Фрирс, уз вешто додавање историјско-документарних нота, успешно представља као стварне људе од крви и меса чије дилеме у вези са придржавањем краљевског протокола можда и нису превише блиске овдашњој публици, али су предочене као разумљив део свакодневице света ликова о којима је у филму реч.

А тај свет, који је као моћну студију карактера оформио и разрадио сценариста Питер Морган (фикција реалних догађаја), саздан је од сукоба између старог и новог, традиције која је истовремено и снага и слабост земље. Филм је у целини чврсто ослоњен на глумачке перформансе који носе читаву тежину радње.

Ту је пре свега доминантна Хелен Мирен (у насловној улози) са свом својом суптилношћу, снагом израза и вештином минималистичког а дубоко значењског говора тела. Крупни кадрови израза њеног лица, кретања и малих покрета руку или очију доведени су до савршенства. Она не глуми краљицу, не имитира је, она јесте краљица. Одмерена, хладна, грациозна, поносна, одважна и културна. Жена-институција, али и људско биће. Миренова с лакоћом предочава дубоку унутрашњу борбу за одржавање личног и краљевског достојанства, све дилеме у овој бурној епизоди у историји британске круне, уступке жељама публике да положи цвеће и одржи говор и да покаже да се иза велике даме са ореолом недодирљивости, ипак, крију осећања. За похвалу је и глума Мајкла Шина који тумачи младог, кочоперног и славе жељног, Тонија Блера. Премијерову ароганцију Шин дочарава и неприродним осмехом и погледом и кретњама руку, али и вештим приказима потчињености краљици. Ту је и читав низ споредних ликова, брижљиво и успешно одабраних и разрађених.

"Краљица" је важан и освежавајући филм на текућем биоскопском репертоару и није за пропуштање.