Уочена планета слична Земљи

Тим астронома из Немачке и Велике Британије уочио је нову планету која се налази на 44 светлосне године од Земље. Она је део мале орбите коју чине три планете, а стручњаци процењују да би била у могућности да подржи облик живота сличан овом, на нашој планети.

Наиме, уочена су три тела од којих је најпогодније за могући живот названо ХД 40307 (по систему каталога Хенрија Драпера). Ова планета се налази у космичкој зони „Златокоса”, области у којој температуре нису ни превише високе ни превише ниске, што је предуслов за постојање текуће воде, појашњавају научници

„ХД 40307 је тихи стари патуљак, па не постоји разлог због којег таква планета не би имала климу налик Земљиној”, рекао је за Ројтерс Гијом Англа Ескуде, са Универзитета „Гетинген”, који је предводио ово научно истраживање заједно са Миком Туомијем, са Универзитета у Хертфордширу, преноси Танјуг.

Сајтови посвећени астрономији пишу да нова планета има масу седам пута већу од Земљине и да кружи око звезда на скоро истој удаљености као и наша планета, што значи да добија сличну количину соларне енергије као и Земља око Сунца. Тачније, на последњем је месту у кружницама око најсјајније звезде и то на удаљености од 90 милиона километара, док се Земља креће око Сунца на удаљености од 150 милиона километара.

Постојећи инструменти за посматрање нових планета не омогућавају да се прецизно утврди има ли воде на овој планети, а аутор студије о ХД 40307, која ће тек бити објављена у часопису „Астрономија и астрофизика” Мико Туоми каже: „Не можемо рећи да ли је нова планета каменита попут Земље. Ако ме питате да нагађам рекао бих да су шансе за то 50-50 одсто”.

До сада је изван сунчевог система откривено више од 800 планета, али само мали број њих се налази у зони погодној за живот. Још су ређе планете које се ротирају, као што је ова новооткривена, на којима се смењују дан и ноћ, што повећава шансе за развој окружења као на Земљи. 

-------------------------------------------------------------

По­сма­тра­ње ју­жног не­ба

За от­кри­ће те­ла ХД 40307 за­слу­жан је си­стем ин­стру­ме­на­та ХАРПС, ко­ји су у вла­сни­штву Европ­ске ју­жне оп­сер­ва­то­ри­је (ЕСО), чи­ји су те­ле­ско­пи по­зи­ци­о­ни­ра­ни у Чи­леу и на­ме­ње­ни су оп­сер­ва­ци­ји не­ба из­над ју­жне хе­мис­фе­ре.

Европ­ска ју­жна оп­сер­ва­то­ри­ја је осно­ва­на 1962, има 15 зе­ма­ља чла­ни­ца, а упра­ва се на­ла­зи у Мин­хе­ну, у Не­мач­кој. Али ка­ко се сви ње­ни те­ле­ско­пи на­ла­зе на ју­жној Зе­мљи­ној по­лу­лоп­ти и на­ме­ње­ни су за по­сма­тра­ње не­ба из­над ју­жне хе­мис­фе­ре, отуд и на­зив ор­га­ни­за­ци­је.

Те­ле­ско­пи су ста­ци­о­ни­ра­ни у пу­сти­ња­ма Чи­леа, јер су то под­руч­ја из­у­зет­но по­год­на за астро­ном­ска осма­тра­ња: ка­рак­те­ри­ше их ве­ли­ки број ве­дрих да­на у го­ди­ни, ни­ска влажност ваздуха, велика надморска висина.

ЕСО је по службеним статистикама најпродуктивнија астрономска опсерваторија на свету; годишње објаве више од 700 научних радова.