Uočena planeta slična Zemlji

Tim astronoma iz Nemačke i Velike Britanije uočio je novu planetu koja se nalazi na 44 svetlosne godine od Zemlje. Ona je deo male orbite koju čine tri planete, a stručnjaci procenjuju da bi bila u mogućnosti da podrži oblik života sličan ovom, na našoj planeti.

Naime, uočena su tri tela od kojih je najpogodnije za mogući život nazvano HD 40307 (po sistemu kataloga Henrija Drapera). Ova planeta se nalazi u kosmičkoj zoni „Zlatokosa”, oblasti u kojoj temperature nisu ni previše visoke ni previše niske, što je preduslov za postojanje tekuće vode, pojašnjavaju naučnici

„HD 40307 je tihi stari patuljak, pa ne postoji razlog zbog kojeg takva planeta ne bi imala klimu nalik Zemljinoj”, rekao je za Rojters Gijom Angla Eskude, sa Univerziteta „Getingen”, koji je predvodio ovo naučno istraživanje zajedno sa Mikom Tuomijem, sa Univerziteta u Hertfordširu, prenosi Tanjug.

Sajtovi posvećeni astronomiji pišu da nova planeta ima masu sedam puta veću od Zemljine i da kruži oko zvezda na skoro istoj udaljenosti kao i naša planeta, što znači da dobija sličnu količinu solarne energije kao i Zemlja oko Sunca. Tačnije, na poslednjem je mestu u kružnicama oko najsjajnije zvezde i to na udaljenosti od 90 miliona kilometara, dok se Zemlja kreće oko Sunca na udaljenosti od 150 miliona kilometara.

Postojeći instrumenti za posmatranje novih planeta ne omogućavaju da se precizno utvrdi ima li vode na ovoj planeti, a autor studije o HD 40307, koja će tek biti objavljena u časopisu „Astronomija i astrofizika” Miko Tuomi kaže: „Ne možemo reći da li je nova planeta kamenita poput Zemlje. Ako me pitate da nagađam rekao bih da su šanse za to 50-50 odsto”.

Do sada je izvan sunčevog sistema otkriveno više od 800 planeta, ali samo mali broj njih se nalazi u zoni pogodnoj za život. Još su ređe planete koje se rotiraju, kao što je ova novootkrivena, na kojima se smenjuju dan i noć, što povećava šanse za razvoj okruženja kao na Zemlji. 

-------------------------------------------------------------

Po­sma­tra­nje ju­žnog ne­ba

Za ot­kri­će te­la HD 40307 za­slu­žan je si­stem in­stru­me­na­ta HARPS, ko­ji su u vla­sni­štvu Evrop­ske ju­žne op­ser­va­to­ri­je (ESO), či­ji su te­le­sko­pi po­zi­ci­o­ni­ra­ni u Či­leu i na­me­nje­ni su op­ser­va­ci­ji ne­ba iz­nad ju­žne he­mis­fe­re.

Evrop­ska ju­žna op­ser­va­to­ri­ja je osno­va­na 1962, ima 15 ze­ma­lja čla­ni­ca, a upra­va se na­la­zi u Min­he­nu, u Ne­mač­koj. Ali ka­ko se svi nje­ni te­le­sko­pi na­la­ze na ju­žnoj Ze­mlji­noj po­lu­lop­ti i na­me­nje­ni su za po­sma­tra­nje ne­ba iz­nad ju­žne he­mis­fe­re, otud i na­ziv or­ga­ni­za­ci­je.

Te­le­sko­pi su sta­ci­o­ni­ra­ni u pu­sti­nja­ma Či­lea, jer su to pod­ruč­ja iz­u­zet­no po­god­na za astro­nom­ska osma­tra­nja: ka­rak­te­ri­še ih ve­li­ki broj ve­drih da­na u go­di­ni, ni­ska vlažnost vazduha, velika nadmorska visina.

ESO je po službenim statistikama najproduktivnija astronomska opservatorija na svetu; godišnje objave više od 700 naučnih radova.