И Србија обележава Дан примирја

Када се српска војска разместила на линији Солунског фронта између 12. априла и 21. маја 1916. године, и наредне године извојевала победе код Горничева, освојила Кајмакчалан,највиши врх планине Ниџе, и ослободила Битољ, тешко је било претпоставити да ће уследити њен невероватан војни подвиг, право војно чудо и да ће пробити Солунски фронт, пошто су савезничке силе, тек у јуну 1918. године, напокон схватиле да Аустро-Угарска више нема будућност.

Трбух до тада моћне империје пробијен је баш са Солунског фронта, а операција јепод командом генерала Франше д’Епереа започета 14. септембра 1918. да би већ у зору сутрашњег дана српска Друга армија у пешадијском нападу сломила бугарски отпор на главном делу фронт иотворила простор за продор у Тиквешку котлину и даље у долину Вардара, без заштићених бокова.

Овладавши долином ове реке, српска војска је раздвојила несравњиво моћније снаге непријатеља на широком фронту, а Бугарска је капитулирала у ноћи између 29. и 30. септембра. По оцени Лојда Џорџа, то је „убрзало предају Немаца и скратило ратовање за једну годину”, али је можда важније оно што је рекао немачки цар Вилхелм II, када је обавештен да је Бугарска пред силовитим налетом српске војске капитулирала.У једном телеграму, немачки цар се није либио да искаже без због таквог развоја догађаја: ,,62.000 Срба одлучило је исход рата. Срамота!”

После само месец и по дана, 11. новембра, капитулирала је Немачка, потписано је примирје, а тај датум се од данас обележава као државни празник и у Србији. За симбол којим се означава овај велики догађај у европској и светској историји, у Србији је изабран цвет феникс, Наталијина рамонда, ретка врста која расте у пределима источне Србије, али и на Кајмакчалану, чијим је освајањем српска војска 1917. године и даљим операцијама и пробојем Солунског фронта скратила „ратовање за једну годину”.

Сл. Кљакић