Боривоје одбија да се дислоцира

Владичин Хан – Пре готово 17 година Боривоје Павловић (57) пензионер из Владичиног Хана, од општине је на лицитацији купио плац у слепој улици. Међутим, Павловић, тежак срчани болесник, уместо да пронађе свој мир, тамо, са члановима своје породице, започиње животну борбу са бирократијом, јер Павловићи до своје куће oсим пешачке стазе немају други прилаз...
Себе и своју породицу, каже, не би доводио у незавидан положај борећи се за своје право да није постојала и скупштинска одлука којом је предвиђено да се направи окретница, како је законом предвиђено за слепе улице. иако је одлука постојала, неко од надлежних се, изгледа, потрудио да не буде спроведена.

Одлука је, у два наврата, прошла целу процедуру (од скупштине општине до Mинистарства финансија) да би се испоставило да је број парцеле која је требало да буде изузета комшијама, погрешно уписан, због чега је одлука падала! Коначно, из трећег покушаја, грешке су отклоњене и након 15 година, 2005, из министарства је стигло потврдно решење да се окретница изгради.

Павловић каже за наш лист да је прошлог лета обављено вештачење на делу парцеле која је предвиђена за окретницу власника Станише и Верице Китановић, која је бивши дактилограф Општинске управе, али ни то општинским службеницима није било довољно:

– И даље се препуцавају Миланка Вучковић из грађевинске службе и Србољуб Тасић из Дирекције за градско грађевинско земљиште и путеве – ко је надлежан да напише извршење, док челници општине ћуте.

Један комшија својевремено је саградио кућу на путу, уз дозволу општине и од улице је направљен слепи сокак. Павловићи су тако остали без прилаза кући, а сада се због тога изузима део дворишта Китановићима, који се, уместо на општину, љуте на Павловића. И то није једина мука – Павловићу је у општини прећутано да му је продат плац кроз који је комшија Жика Стојковић, из улице изнад његове, спровео фекалну канализацију кроз, тада, општински плац. То је још 1992. године констатовао и општински грађевински инспектор Иван Стајковић, али, ни по налогу вишег инспектора из Ниша, Стајковић није спровео извршење документа на који је сам ставио потпис.

Годинама породица Павловић трпи неправду. Павловић прича да су морали да се боре против изградње пољских клозета поред прозора, чувања домаћих животиња у урбанизованом делу насеља, против комшија који су им на једини прилаз кући испуштали воду, уместо помоћних објеката подизали стамбене, тако да им прозори гледају у зидове. Било је претњи смрћу и анонимних позива телефоном.

врхунац је била петиција коју су потписале комшије Китановић, Стојковић и Станковић (међу којима је и једна радница општинске управе) па Јовановићи и Драгутиновићи, са којима нема додирних тачака и никада с њима није био у конфликту. Они Боривоја Павловића оптужују да их већ годинама "узнемирава, да се недолично и нецивилизовано понаша" и траже да се против њега предузму мере и да га општина " у крајњем случају дислоцира".

Павловић нам даље прича:

– Убрзо су стигле и претње телефоном "да се иселимо док су нам главе на раменима", али полиција није могла да утврди ко нам је претио. нисам никада никога вређао и никоме претио, већ само покушавао да остварим право на нормалан живот своје породице и заштитим имовину.

Ипак, против потписника петиције поднео је тужбу за увреду и клевету, јер су му вишегодишње непријатности које доживљава нарушиле, ионако лоше, здравствено стање. Недавно је и његова кћерка Љиљана Павловић, самохрана мајка, проглашена технолошким вишком у локалном радију, чији је оснивач општина, а којој је и сам председник општине Владичин Хан Слађан Маринковић, због прилога које је радила, и јавно претио да ће остати без посла...

правда као да се споро пробија до Боривоја и његове породице. Општински суд, на захтев оптужених, позива за сведоке оне који су се годинама оглушивали о закон – као што је поменути грађевински инспектор Стајковић. Један од судија на овом случају (предмет је био код више њих) био је упоран да тужбу повуче, но, Боривоје је одлучан да скине љагу са свог имена.