Бронзани Броз поделио Ужичане

Ужице – Мада се одавно у вечност преселио, Јосип Броз "свом" Ужицу и данас ствара недоумице. Разбијају овде главу шта ће са његовим великим спомеником, уклоњеним пре 16 година са Трга партизана у двориште ужичког Народног музеја. Мишљења су подељена: за једне, то је итекако важно, други су равнодушни, док трећи сматрају да се, у време много пречих животних проблема, само докони том темом баве.
Тито је обележио дуг период ужичке послератне историје, када је град његовим именом назван. Стога, као миљеник тадашње власти, град је и највише напредовао. Зато су Ере на свој главни градски простор, Трг партизана, 1961. године велики бронзани споменик Титу поставили. Али у нека смутна времена, кад се Брозова држава распадала, љути противници његовог лика и дела, уз аминовање ондашњег Милошевићевог режима, склонили су 1991. године тај споменик с градског трга. Пренета је ова четири метра висока статуа, рад вајара Франа Кршинића, у двориште музеја, иза музејских зграда, сасвим склоњена од очију пролазника.

И стоји ту бронзани Тито годинама, ево и сада. У међувремену, било је заинтересованих, и странаца и наших, да откупе овај споменик. Падале су ту занимљиве понуде, нудили људи паре, али продаје није било.– Овде се о продаји овог споменика није ни размишљало – каже за "Политику" заменик директора ужичког музеја Никола Гогић, годинама задужен у овој установи за споменике овог краја. – Не само зато што Ужице не жели да се те статуе одрекне, већ што је реч о уметничком делу које музеј без дозволе државе, односно владе, не може да прода.

А кад је тако, један добростојећи Ужичанин се досетио како да покуша да дође до ове атракције. Тражио је од музеја да му на извесно време изнајме, дају у закуп Титов споменик, који би он поставио пред један свој мотел на оближњој Белој Земљи. Рачунао је да ће, ако ту стоји бронзани Броз, више аутобуса са путницима застајати пред мотелом, па ће имати бољи промет. Добра рачуница, међутим, музеј није дозволио закуп.

Последњих година кренуле су, све гласније, иницијативе да се споменик врати на Трг партизана, са кога је почетком деведесетих уклоњен. Томе је званичну форму дао захтев ужичког и републичког одбора Субнора. Бивши партизански борци хоће свог врховног команданта опет да виде тамо где су га ставили 1961.– Том захтеву придружило се и Удружење Ужичана у Београду – објашњава Гогић. – Уследио је и званични акт Завода за заштиту споменика културе из Краљева, који, са стручне стране, нема ништа против да се споменик врати у урбанистичку целину у којој је био. Али, постоји још једна иницијатива. Познат је предлог појединаца из овог музеја да се споменик, сада заклоњен иза једне музејске зграде, помери двадесетак метара на слободан простор. Ту би био видљив свима који овом прометном раскрсницом пролазе. Посетиоци, нарочито они са стране, вероватно би чешће онда долазили у музеј.

У тим размишљањима куда са спомеником, нису без значаја и ставови Ужичана објављени минулих година у анкетама на ово питање у локалним новинама. Док неки грађани подржавају да се врати на трг, има и сасвим супротних мишљења. Многи се том повратку противе, сматрајући да се ради о симболу прошлости, који треба да стоји тамо где је историја, дакле у музеју. Памти се и то да је, пре неку годину, свој став о будућности ужичког трга исказао и министар за капиталне инвестиције Велимир Илић. Он је, у званичном разговору са тадашњим председником ужичке општине, предложио да се на овом култном градском простору направи – црква. Тиме је свако евентуално враћање Титовог споменика искључио.

Било како било, судбина Брозове статуе ливене у бронзи, и даље ће привлачити пажњу Ужичана, и не само њих. Коначна одлука о томе, кажу у ужичком музеју, у рукама је оснивача ове установе, Скупштине општине Ужице. Кад она својом одлуком реши питање споменика, тада је његово премештање могуће. Дотле, и даље ће, полусакривен, чамити крај једног од зидова који су опасали музејско двориште.