Лекари тражили мито

Јавна тајна је постала афера. Тако би се у најкраћем могла описати ситуација која је на сцени у Хрватској ових дана, где се због примања мита од фармацеутске компаније „Фармал” води истрага против 350 лекара. Привођење теренских заступника ове фирме резултат је тромесечне истраге Државног тужилаштва (ДОРХ) и Ускока којом је и званично разоткривена спрега између лекара породичне медицине и фармацеутске индустрије која се у стручним круговима сматра уобичајеном појавом на светском нивоу.

Прва сазнања о могућој корупцији ДОРХ је према сопственом признању добио од новинарке „Слободне Далмације” Наташе Шкаричић која покрива теме из области здравства и која је и даље наставила да истражује овај случај. У ауторском тексту у матичном листу она наводи да редакција располаже подацима који показују да су пре отприлике пет година лекари за прописане лекове из „Фармалове” палете, у вредности 10.000 куна (око 1.300 евра), примали око 12 одсто провизије.

Проценат је у почетку исплаћиван кроз бонове трговачког ланца „Конзум”, а новац је понекад био директно уплаћиван на жиро-рачуне лекара. Касније су „Конзумовим” боновима придружени и вредносни „листићи” за куповину у „Меркатору”, а плаћања преко жиро-рачуна заустављена су у тренутку када је Хрватском одјекнула афера „Фајзер”, па су лекари на брзину, у страху, потписивали да су од „Фармала” примали – донације.

У међувремену износ мита је спуштен са 12 на просечно осам одсто вредности лека, а агенти сведоче да су многи лекари у том тренутку били неугодни према њима говорећи им да се „они намуче док испишу све те лекове и да то није фер” или да ће „прећи тамо где имају бољу понуду”.

За рекламирање лекова на терену била су задужена 23 сарадника „Фармала”, а сваки је имао задатак да покуша да успостави контакт са око 70 лекара од Дубровника до Вуковара.

Сваки агент потпуно је отворено нудио „сарадњу” лекарима и ретко се догађало да буде одбијен. Истрага је показала размере бескрупулозности појединих лекара који су редовно, есемесовима или личним контактом с агентом, обавештавали „Фармал” да су испунили договорену квоту, након чега би тражили новац или бонове. Примопредаја се одвијала по кафићима или у ординацијама, при чему лекари, наводно, нису показивали нелагодност или страх због примања мита.

Жена која је раније била запослена у „Фармалу” тврди у изјави за ријечки „Нови лист” да су лекари инсистирали на миту од радника компаније. „Лекари су нас сами звали и тражили бонове”, изјавила је ова бивша радница те компаније из Лудбрега која је отишла због великих притисака за повећање пласмана лекова.

Ускокова истрага показала је да је у коруптивни ланац укључено више од 500 лекара, те да је просечно сваки од њих примао 2.000 куна месечно односно око 260 евра, што значи да је „Фармал” на мито трошио око 14 милиона куна годишње или нешто више од 1,8 милиона евра.

Познаваоци прилика међутим указују да је главни проблем целе афере велики удар који је направљен буџету Хрватског завода за здравствено осигурање (ХЗЗО), а ситуација постаје још озбиљнија каде се сагледа безбедност пацијента који не могу знати да ли су примили лек због стварне потребе или да би некоме „намакли проценат”.

Као могући одговор државе на корупцију министра здравља Рајко Остојић је на Хрватској телевизији најавио компјутеризацију здравственог система која ће почети 15. децембра.

„Сваки од око 12.000 лекара у Хрватској има своју шифру, а након потпуне компјутеризације моћи ће јасно да се види да ли постоји сумња да се преферира одређена фармацеутска компанија”, рекао је Остојић.