Језеро брине Ваљевце

Ваљево – После подужег ћутања, поново је ових дана актуелизована прича о "мрачној" страни будуће водене акумулације Ровни на реци Јабланици, седам и по километара узводно од Ваљева. За разлику од претходних чаршијских прича, овог пута уље на ватру "долио" је угледни ваљевски геолог Драган Петровић, власник фирме "Паштрићанац". Уз констатацију да се ради о промашеној инвестицији, Петровић упозорава за "Политику" и на друге њене штетне последице по околину као и на потенцијалну опасност, са непредвидивим размерама, у случају да брана попусти.

Према неким ранијим проценама, у случају пуцања бране пројектоване висине 74,5 метара, потенцијални ударни водени талас у Ваљеву досезао би до четвртог спрата стамбених зграда, уништавајући све пред собом у дужини од 30 километара низводно! Геолог Петровић каже да је акумулација, чија изградња траје више од 20 година, настала као резултат негдашњег хидрограђевинског лобија који је побеђивао сва мишљења струке.

"У будуће акумулационо језеро сливаће се разни штетни елементи из околине, муљ, лишће и средства са којима се третирају пољопривредне културе тако да ће употребљивост такве воде за пиће бити под великим знаком питања. Таква вода ће, кроз кречњачке пукотине, загађивати подземне воде које су наше највеће богатство. Истовремено, постоји реална опасност да огромна водена маса из акумулација активира нова клизишта, да утиче на промену микроклиме и оно што остаје као сталан страх за грађане јесте оштећење објекта. Због тога одговорно тврдим да је неопходно преиспитати предвиђену висину бране и смањити је на пола", каже геолог Драган Петровић.

 Љубомир Муцић, директор ЈП "Колубара" за коришћење водопривредног система Ровни, осврћући се на упозорења геолога Петровића, одговара за наш лист да нема основе за драматизовање ситуације. Подсећа да се ради о насутој земљаној брани, које спадају у најстабилније и најбезбедније објекте ове врсте, који су тестирани на најугроженијим пределима планете и да су практично неуништиви.

Да би се спречило евентуално цурење на боковима бране, врши се инектирање специјалном масом у дубини од 30 до 50 метара као и запушавање свих карсних пукотина. Тело бране на акумулацији Ровни у основи има површину од три хектара и у њу ће бити уграђено око два милиона кубика материјала од глине, песка, камена доломита до такозваних рип-рап камених громада.

– Што се тиче смањивања висине бране, за тако нешто не постоји никаква могућност. Тренутно је изграђено око 65 одсто објекта, водозахватна кула са приступним мостом шахтног прелива завршена је до коте 364, односно до пројектоване висине бране од 74,5 метара. Уза све ово, радови на телу бране прешли су половину и услова за било какву корекцију практично нема – вели Муцић, уз напомену да ће у склопу бране бити монтирани сви предвиђени уређаји и мерно-регулациона опрема за проверавање квалитета воде као и да радове изводи београдска "Хидротехника-Енергопројект", компанија на светском гласу за овакве врсте објеката.

Иначе, акумулација Ровни, чији је завршетак планиран за наредну годину, биће највећи "бокал" воде за пиће у Србији. У њему ће у сваком моменту бити 50 милиона кубика воде изванредног квалитета намењене за снабдевање: Ваљева, Лајковца, Мионице, Уба, Лазаревца и Термоелектране-Топлане у Каленићу. Занимљиво је да ће се вода до Каленића отпремати природним путем, односно коритом реке Колубаре која ће се поново уврстити у ред најчистијих у Србији.