Комасација – други покушај

Панчево – Ако се ништа непредвидиво не догоди, на пролеће 2013. коначно почиње комасација на територији Панчева. Градско веће је донело одлуку да укрупњавање поседа ратара почне у атару села Глогоњ и за прву годину комасације издвојило 22 милиона динара. Дејан Живановић, већник задужен за села, обавестио је своје колеге да су „све нејасноће отклоњене“ и да земљорадници једног од најмањих села на територији Панчева прихватају комасацију.

Ово ће бити други покушај почетка комасације на територији Панчева, јер прошлогодишњи, у највећем селу панчевачког атара – Банатском Новом Селу, није успео. Не памти се да је негде тај процес, који иначе ратари прижељкују јер им омогућује јефтинију обраду земљишта због укрупњавања расцепканих поседа, дочекан са толиким негодовањем као у Банатском Новом Селу.

Прва одлука о почетку комасације у Панчеву објављена је у „Службеном гласнику” пре готово две године – 9. децембра 2010. Почетком фебруара 2011. пошто су до Панчева допрли гласови да је у Банатском Новом Селу, где је комасација требало да покаже прве добре резултате, формиран „одбор” против комасације. У то село је стигла екипа, предвођена већницом Јеленком Новаковић, да објасни зашто је пројекат комасације добар. Састанак са новосељанским пољопривредницима морао је бити, због гласног негодовања и добацивања, прекинут, а потом је градоначелници поменути одбор упутио и писмо, тражећи да се одлука о комасацији у Банатском Новом Селу поништи.

Градоначелници је поручено да је „одбор“ у Банатском Новом Селу анкетирао 945 домаћинстава и да се само њих 37 изјаснило за комасацију. Чак 908 домаћинстава, која обрађују 6.500 хектара, било је против. Неко је по селу проширио глас да ће комасација мештане коштати 150 милиона динара, да то држава чини како би бесплатно дошла до земљишта за аутопут и да је оно што следи ништа до „ново чупање бркова“.

Узалуд је Јеленка Новаковић објашњавала да је комасација добра и да није рађена још од 1905. године. Није помогло ни истицање примера суседне општине Опово, где је од 2.550 домаћинстава обухваћено комасацијом, само 17 уложило жалбу, а и то је после решено. Нико у Банатском Новом Селу није прихватио објашњење да све трошкове комасације плаћа држава и да је она добровољна.

Међу онима који су се спремали да воде комасацију шушкало се да су разлози одбијања пројекта другачији од оних које је наведени одбор навео. Отуд су пристизале гласине да су новосељанске газде заорале пољске путеве чија је ширина иначе десет до 40 метара, а сада сведена на једва четири метра. Помињано је и да комасацију избегавају и они којима је деведесетих година прошлог века враћена некада конфискована земља, а они је нису катастарски пријавили као своју, избегавајући да плате намете држави, па су онда побунили народ да је комасација нешто лоше.

Да невоља по град који са комасацијом касни буде већа, у време ове побуне почела је предизборна кампања, па је градска власт одлучила да је најбоље да одустане од одлуке да комасација почне у Банатском Новом Селу. Сада ће нова власт покушати, али са другим селом.