Мртав херој „проговорио”

Ваљево – Оверено печатом Општинског одбора Субнора Ваљево, на ударном месту на фасади отмене, али и делимично оронуле куће у улици Вука Караџића 54, у ужем центру града, већ неколико дана стоји необичан текст.

Откуцанo писаћом машином пише да Субнор Ваљева не одустаје од намере да се испразни кућа њиховог саборца, хероја и револуционара Жикице Јовановића Шпанца. У намери да то остваре, у делу текста и поруке, „оживели“ су пре седам деценија погинулог хероја.

У овој згради, којом газдује општинска, односно градска управа, до пре годину и по дана столовала је Општинска стамбена агенција (ОСА), коју је претходна локална власт укинула, јер је утврђено да без резултата троши буџетски новац. На истом спрату остаци опреме ТВ Ваљево у стечају, чији је оснивач такође локална самоуправа.

Борци су своју намеру уз текст и неколико фотографија поставили на прочељу зграде. Необично је што су уз овај апел оживели глас мртвог хероја и као у каквом драмском монологу исписали следеће: „Ја сам Жикица Јовановић Шпанац, дошао сам пред своју кућу, али не могу да уђем.

То чиним после 71 годину од погибије и ако не могу телом и душом, хоћу у њу да унесем своју слику и један од споменика. Хоћу да моја кућа служи револуцији и херојима, не да буде стратиште и да тајкуни управљају њом“. У потпису Жикица из Субнора Ваљево.

Поред њега велики округли печат. На закључаним улазнима вратима великим словима је исписано: Спомен дом – Живорад Жикица Јовановић Шпанац – борцима и херојима Другог светског рата.

У седишту окружног и општинског одбора Субнора Ваљева и Колубарског округа питали смо борце због чега на овај начин траже пресељење из монтажне бараке у кућу Жикице Јовановића. Милић Петровић, партизански курир, каже да после увођења вишестраначја борце Другог рата нико не ферма.

Власник куће је био Жикицин отац, познати ваљевски трговац и винар Милан Јовановић. После рата кућа је остала без ближих наследника. Док кућом газдује град, кроз њу су прошли бројни подстанари не водећи рачуна у каквом је стању остављају.

– Ми хоћемо ту кућу да одржавамо и у њој формирамо спомен-собу, односно мали музеј који бисмо испунили експонатима које званични државни музеји игноришу. То је наш дуг према 22 хероја, 300 првобораца са Партизанском споменицом и 482 спомен-обележја на подручју Колубарског округа. Најпре смо се обратили Агенцији за повраћај имовине у којој нам је речено да око куће која нема наследника не постоји никакав спор и да није предмет ничијег интересовања. Затим смо затражили од Скупштине града Ваљева, у септембру, ове године, да нам уступи кључеве куће, на шта су они одговорили да немају право. Како у А листу и изводу из катастра стоји да је носилац права, односно власник држава а корисник општина, писмом смо се обратили Ивици Дачићу, председнику Владе Србије, да нам он помогне да се уселимо у кућу нашег саборца – каже Милић Петровић, потпредседник општинског и председник окружног одбора Субнора.

Он додаје да поред намере да формирају спомен-собу, желе да уђу под кров наведене куће. Они се скоро три деценије окупљају у монтажној бараци у којој нема воде, грејања а понекад ни струје.

Пре месец и по дана, у једној од две канцеларије, дочекала их је змија дужине преко једног метра. Он као и Брана Милосављевић, председник Општинског одбора Субнора, верују да ће и у овој офанзиви успети.

Посебно Милић који је током рата, како вели, за револуционарни рад два пута осуђиван на смрт и да је те ситуације избегао. На крају разговора казао нам је да ако надлежни органи и институције не буду имали разумевања, радиће бургија, односно да ће зарад једне вредне идеје бити принуђени да на груб начин крену у њено оживотворење.