Филмски и малтешки витезови

Валета, Малта –Јубилеј Европске академије за филм и ужурбане припреме и промоција Валете као културне престонице Европе 2018. године, показали су се као идеалан спој, али и врло добар повод да се овогодишња церемонија доделе „европских оскара” одржи управо на филмичној Малти, која се показала као изврстан домаћин европској филмској свити и лауреатима ЕФА награда.

У Медитеранском центру, смештеном у велелепном здању из 16. века у којем је некада била и болница за рањене и болесне витезове, повратнике из крсташких похода, време као да је стало. Много је тога у његовој унутрашњости аутентично, много тога има и историјску и музејску вредност, а читав овај простор био је несвакидашња сцена на којој су се смењивали европски филмски лауреати, током церемоније чија је домаћица поново била Анке Енглеке, непревазиђена немачка глумица и шоуменка. Комичнија и духовитија, чини се, више него икада.

У таквом амбијенту тријумфовао је аустријски редитељ Миахел Ханеке и његов филм „Љубав”. Од седам номинација освојио је четири: најбољи филм, најбоља режија, најбоља мушка улога – Жан-Луј Трентињан и најбоља женска улога – Емануел Рива. Трентињан се публици обратио преко видео-линка, времешна Рива је због болести била такође одсутна, те је уместо ње награду примила продуценткиња. Михаел Ханеке, чији је енглески перфектан, ипак се одлучио да речи захвалности упути на немачком језику и то уз присуство преводиоца која је његов говор превела на енглески у скраћеној верзији, што се овом аутору није нимало допало.

Списак свих осталих европских „оскароваца” изгледа овако: најбољи сценарио – Тобијас Линдхолм и Томас Винтенберг за филм „Лов”, најбоља камера – Шон Бобит за филм „Срам”, најбољи композитор – Алберто Иглесијас за музику у филму „Лимар, кројач, војник, шпијун” Томаса Алфредсона, у којем је запажен и награђен сценографски рад Марије Ђурковић. Најбољи монтажер – Џо Вокер за филм „Срам”, најбољи дебитант – Будевијн Куле и његов филм „Каубој”, најбољи документарни филм – „Зима номада” Мануела фон Штилера, најбољи анимирани – „Алојз Нобел” Томаша Луњака, најбољи кратки филм – „Супермен, Спајдермен или Бетмен” – Тудора Ђурђуа. И европска публика је рекла своје. Белгијско-холански филм „Аста ла виста” („Остајте збогом”) Џефрија Ентховена, освојио је награду ЕФА као најбољи европски филм године према гласовима публике из свих европских земаља. Међу њима је било и гласача из Србије, који су овај филм видели летос у главном програму Синема Сити фестивала, а захваљујући медијском партнерству ЕФА и „Политике” било им је омогућено да гласају.

Међу онима који су се нашли у улози уручилаца награда био је и босански редитељ Данис Тановић који је доделио награде за сценарио и за најбољи документарни филм. Европски лауреати, по угледу на америчке колеге, захваљивали су се супругама и члановима уже и шире породице, а врхунац вечери је био када је награђени белгијски редитељ Џефри Ентховен, пред присутнима у дворани и милионским телевизијским аудиторијумом са сцене запросио своју дугогодишњу девојку.

Министар културе, туризма и заштите животне околине др Марио де Марко, као главни домаћин, био је и духовит и шармантан и представио Малту у најбољем светлу. Глумица Мариса Паредес и Вин Вендерс готово су у сузама Бертолучију доделили награду ЕФА за животно дело, што је био и најдирљивији тренутак, док су они тренуци када је на сцени била Хелен Мирен, као овогодишња добитница награде ЕФА за европски допринос светском филму, били британски елегантни и функционални.

У јубиларној, али и изборној години добар део времена на Малти проведен је радно. Одржана је генерална скупштина на којој је Вим Вендерс поново изабран за председника ЕФА, а редитељ Горан Паскаљевић реизабран у чланство борда Европске Академије за филм.

----------------------------------------------

Ренцова „Градска врата”

У Валети на Малти у току је „велико спремање”. Главни разлог – Валета ће 2018. године бити проглашена културном престоницом Европе и све што је може учинити лепшом и садржајнијом, сада се гради и унапређује.

Најзначајнији и, кажу Малтежани, најскупљи пројекат, чија се реализација ближи комплетном крају, свакако је онај са потписом славног италијанског архитекте Ренца Пјана чија се архитектонска чуда налазе у Паризу (чувени Бобур), Хјустону, Осаки, Берлину (здање Дајмлер-Бенца на Потсдамер плацу). Пјано је у Валети пројектовао комплекс познат као „Градска врата”, који обухвата изградњу новог здања малтешког парламента, градски трг, реконструкцију и доградњу моста који повезује главну градску капију и такозвану ничију земљу изван градских зидина, као и изградњу велелепног сценског простора на отвореном чија је намена вишеструка. Пјано је предвидео да се сва новоподигнута здања својим изгледом потпуно уклопе у постојећи (доминантно) средњевековни амбијент. За ту сврху Ренцо Пјано је градитељима наложио коришћење чувеног малтешког камена који мења боју зависно од промена сунчеве светлости...