Акварели, графике, цртежи
Горњи Милановац – Двема изложбама, првом у Модерној галерији, другом у Музеју рудничко-таковског краја, најављен је богат ликовни програм у овој години двеју институција културе. Прва је при крају, друга је управо отворена.
У главном граду Мексика постоји Музеј акварела, а захваљујући Бијеналу, установљеном пре 14 година, стекао је светски углед. Колекцију Музеја чине радови почев од предшпанског периода, сликани природним пигментима на јеленској кожи, минијатурни портрети у акварелу из 19. века, дела мексичких сликара Сатурина Ерана, Феликса Паре и Леандра Исагиреа, до акварела савремених домаћих и страних аутора.
Ових неколико података истичемо уз изложбу шесторо српских акварелиста у Модерној галерији Културног центра. Не без разлога, јер су акварели Радослава Тркуље, Лепосаве Милошевић-Сибиновић, Ратка Лалића, Слободана Јелесијевића, Властимира Николића и Жарка Вучковића били изложени на Седмом бијеналу (2006/7) у мексичком музеју. Свако од шест уметника се, на овој изложби, представио са по пет акварела.
Ваља рећи да су се наши сликари Даница Масниковић, Грујица Лазаревић, Здравко Мандић, Душан Ђокић и Синиша Жикић већ представили на петом, а Стојанка Ђорђић-Николић, Божидар Плазнинић, Милан Сташевић, Силва Вујовић и, поново, Здравко Мандић на претходном, шестом бијеналу у Мексику. Заслуга што су се међу експонатима последња три светска бијенала акварела нашли радови 15 наших стваралаца, припада Лепосави Милошевић-Сибиновић, магистранткињи Ликовне академије "Сан Карлос" у Сиудад Мексику.
У галерији Музеја је изложено 43 цртежа и графике. Александар Дероко, Сава Шумановић, Петар Лубарда, Надежда Петровић, Ристо Стијовић, Бета Вукановић, Урош Предић, Петар Добровић, Стојан Аралица, Милан Коњовић – само су неки од 29 аутора. Ови радови су део од око 600 уметничких дела Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду. Основни фонд (151 дело) чини својина задужбинара Бељанског, дипломате и колекционара слика, коју је 1962. године завештао Новом Саду, остало су поклони и прилози аутора, чланова породица, колега.
– Ова имена су део корпуса српске уметности прве половине 20. века. Већина радова представља интимна размишљања аутора или скице у процесу настајања слике, откривајући тако замршене путеве уметниковог надахнућа. Захваљујући овим цртежима, с лакоћом је могуће пратити развојни пут уметника, њихово постепено уздизање на креативној лествици и формирање личног става – рекла је на отварању др Јасна Јованов која је, са Миланом Квасом и Мартом Фефер, аутор концепције изложбе.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
