На маргини доминантне културе

Зборник „Нова лица светске књижевности, есеји о постколонијалној литератури и култури”, који су уредиле Аријана Лубурић Цвијановић и Владислава Гордић Петковић, објавио је Културни центар Новог Сада.

Ово издање представљено је и у Културном центру Београда, а уреднице су подсетиле на скуп „Постколонијалне студије: ново лице светске књижевности”, који је био одржан 24. и 25. октобра прошле године, у оквиру пратећих програма 56. међународног београдског сајма књига.

– Први пут је почасни гост Међународног београдског сајма књига био један језик, и то португалски језик, што је била изузетна прилика да се окупе изучаваоци постколонијалне литературе из региона, као и писци из Португалије, Бразила, Анголе, Мозамбика, и других земаља овог говорног подручја. У раду поменутог скупа учешће су узели знаменити представници савремене лузофоне књижевности, представници разноликости у истости, а међу њима Мија Кото, Еднеј Силвестре, Арналдо Сараива, Лидија Жорж, Педро Роза Мендеш, Абреу Паше, Франсиско Назарет, Ана Марија Машадо и Руи Зинк. Постколонијална књижевност истражује изгнанство, живот у процепу између разнородних и неретко сукобљених култура, однос некадашњих империја и колонија у доба неоколонијализма и глобализације, те преиспитује бинарне опозиције и (пост)колонијалне стереотипе, дочаравајући свеопшту хибридност савремене стварности – рекла је Владислава Гордић Петковић.

Истраживање постколонијалне књижевности све је присутније и код нас, а то је иначе најплоднија област за изучавање у светској књижевности, и у нашој средини све више се преводе дела важних стваралаца као што су Салман Ружди, Чинуа Ачебе, Еме Сезер, Џамејке Кинкејд и Чимаманде Нгози Адичи. – додала је она.

Зборник садржи и текстове на енглеском језику, а посебно је Весна Цакељић, професорка Универзитета у Београду, писала о изазовима постколонијалног писма франкофоне Африке.

Зборник приказује и текстове Фарука Барјактаревића (Универзитет у Сарајеву), Наташе Каранфиловић (Универзитет у Новом Саду), која је писала о постколонијалним темама у аустралијској прози, Викторије Кромбхолц (Универзитет у Новом Саду), која је анализирала књижевни опус Тони Морисон, Иване Марић (Универзитет у Новом Саду), која се бавила политиком хибридних идентитета у романима Киран Десаи.

Владислава Гордић Петковић (Универзитет у Новом Саду) бавила се одликама књижевног језика и стила у делу лауреата награде „Букер” Аравинда Адиге, а Милена Костић (Универзитет у Нишу) у свом тексту истраживала је стваралаштво староседелаца у Канади, те постколонијална читања романа Еме Ли Вориор.

Франсиско Назарет (Институт Камоеш, Бугарска) у свом тексту упоредио је појмове путника и туристе у стваралаштву Мије Котоа и Жилберта Фреире, пишући о граничним подручјима истраживања лузофоне књижевности.

Владислава Гордић Петковић указала је на то да постколонијална књижевност, настајући на маргинама доминантних култура, отвара просторе за раслојавања и разлике између бивших центара и колонија, као и за нови полилог о томе шта вредности заправо јесу.

Аријана Лубурић Цвијановић истакла је да и у оквиру постколонијалне књижевности постоје све разнородније и универзалније теме, али да су њени теоретичари све чешће „дошљаци”; да је ова литература у почетку имала тежи пут до великих култура, али да је данас врло популарна и да је красе заиста велика имена.