Буђав хлеб

Закон о коморама, који је Скупштина Србије по хитном поступку усвојила у мају 2009. године, треба да почне да се примењује с првим даном 2013. Његове одредбе укидају обавезу предузећа да буду чланови Привредне коморе Србије и да плаћају чланарину и да бирају начин удруживања.

Рекло би се, све у складу са принципом добровољности, као основним начелом демократије и тржишне привреде.

Али, 21. и 22. новембра парламенту су достављена два предлога за измену овог прописа. Оба са истим захтевом – да се почетак примене новог закона о коморама одложи за 1. јануар 2016. Министар финансија и привреде Млађан Динкић недавно је био изричит – неће бити одлагања примене Закона о привредним коморама и тај правни акт почеће да важи од 1. јануара идуће године.

Образложење предлога да се почетак примене новог ,,коморског закона” одложи за још три године не делује нарочито убедљиво. Предлагачи сматрају да се ,,нису стекли услови да се у привредни систем Србије, поред законског оснивања привредних комора, уводи и други, паралелан начин”, јер је привреда у транзицији и треба јој ,,равноправан партнер који се залаже за системска решења која унапређују свеукупан привредни амбијент”.

Ваљда је предлагач имао намеру да каже како је привреди неопходан способан и уверљив заступник и бранилац њених интереса.  

Зашто само један? И по чему у наредне три године то може бити само ПКС. И то под условом да држава обавеже сва предузећа да су њени чланови и да јој плаћају чланарину. ПКС није неопходан монопол да би и у слободној конкуренцији била најбољи заступник привреде тамо где се о њеној судбини одлучује.

Какав је био учинак ПКС у креирању пословног амбијента у протеклих 12 година?

Нико не може да оспори безброј њених покушаја да од свих досадашњих влада издејствује економску политику која ће омогућити одрживо пословање. Указивано је да монетарна политика фаворизује увознике, нуђена су боља законска решења, није фалила стручност, аргументи, али суштинске реформе су изостале, а привреда је доспела на најниже гране. Сва настојања, ПКС и других удружења привреде, укључујући синдикате и део стручне јавности, била су узалудна. ПКС је Дачићевој влади, ипак, доставила „Предлог нове економске политике од 2012. до 2016. године”.

Ако претпоставимо да су сви предлози Привредне коморе свим претходним владама били и више него сјајни из чињенице да нису прихватани можемо да закључимо да је неко други имао много већи утицај на министре. Зашто би онда привредници законом били обавезни да плаћају некога ко не успева да оствари њихове захтеве и не може да се избори за њихове циљеве.

Терати привреду да плаћа неуспешног адвоката исто је што и терати људе да купују буђав хлеб.