Смак на многаја љета

Ни први смак света, онај описан у сумерским митовима и Библији, није нам дошао главе, мада нам се вода попела до грла. Вероватно зато што ни то није био општи потоп него само гадна поплава. Тек су га ондашњи спин-доктори преобразили у Божју казну за грехе човечанства. После су цивилизације сваки већи помор доживљавале као заслужену небеску покору.

Данас су ствари другачије, јер у Бога више не верујемо. То је нехотице разоткрила НАСА, када се још уочи прошле Нове године осетила позваном, ваљда залудна зато што јој деценијама не дају средства да се поново прошета до Месеца да реагује на зачетак фаме о пропасти света коју су тобоже предвиделе Маје. Научно оповргавање нагађања прастарих звездознанаца и свештеника било је апсурдно колико и астрономско демантовање дневних хороскопа. На сумпорне кише, јата скакаваца и остале предзнаке апокалипсе не могу на време упозорити метеоролози и биолози.

Али, ми више и не стрепимо од тога да ће се у неком тренутку, који се не може унапред уписати у календар али сигурно долази, Бог разбеснети јер смо превршили меру и послати нам нову и последњу пошаст. НАСА је лани одбацила могућност да ће нас задесити астрономске катастрофе које су се квазиучењацима привиђале за 2012, таман на време да изазову пре хиљаду година заказани смак света. Није НАСА демантовала Јована, оног што је ексклузивно за Нови завет извештавао са будуће апокалипсе, већ његову савремену верзију. А то је нико други до доктор Грегори Хаус.

Пацијенти тог телевизијског лика никада не запате неку обичну болест. Благо карикирано, они имају раније неутврђену генетску предиспозицију за имунолошко обољење, активирану маларијом коју су покупили на тајном путовању по тропима са љубавницом, још и закомпликовану алергијском реакцијом на дим марихуане коју криомице пуше њихови стални партнери. Идиотски низ фаталних коинциденција – то мислимо да доноси смрт. Зато је имало смисла да НАСА објашњава како нас неће истовремено снаћи удар фантомске планете Нибиру, поравнање звезда, соларне олује и извртање Земљиних полова. Као што смо пред 2000. стрепели од миленијумске бубе, грешке пројектаната компјутера због које ће колабирати светска електрична мрежа, враћајући нас у Средњи век у којем ћемо се међусобно истребити.

Највећи домет апокалипсе данас је глупи телевизијски спектакл, уметнички безвредна верзија радио-адаптације коју је Орсон Велс приредио од „Рата светова”. И тада је мањина заждила у паничан бег, већина је остала код куће и уживала у програму, а Марсовци нису дошли. Осим медија, покушали су да профитирају ртњи, бугараши и остала наводна уточишта која су продавала пакете за чернобиљски туризам, безбедне обиласке места катастрофе, која је овог пута требало да погоди целу планету.

До закључења овог издања, смак света се није десио. Више информација у следећем броју, којег ће, изгледа, ипак бити. Као и још много смакова, на многаја љета.