Пролазници кроз Азбуковицу

Љубовија –  Многи становници подручја општине Љубовија, звано Азбуковица,  које има површину од 356 километара квадратних, не знају да је оно било  насељено  још у праисторији о чему сведоче налази из надгробних хумки у селу Лоњину и градском насељу у Рујевцу. У време Римског царства Азбуковица је припадала провинцији Далмацији, путевима је повезивала Домавију и Сигидијум.

За заштиту ових путева и путева долином Дрине Римљани су подигли неколико утврђења од којих су најпознатији Немић, Градац, Кулина  и Ђурин. Римљани су користили и руднике олова и цинка у Црнчи, којима се управљало из Домавије (данашња Сребреница у Републици Српској)  а остаци насеља из тог времена пронађени су у селима поред Дрине Узовници, Црнчи, Грачаници и Врхпољу. У Грачаници и данас постоје темељи базилике из 4. века, а римски споменици налазе се раштркани по Азбуковици или су у Народном музеју у Шапцу, јер Љубовија нема свој музеј.

Кроз средњи век Азбуковица је била у саставу Византије и српских држава а све време радили су рудници олова у Црнчи и  Липнику. У званичним документима, најстарији за сада познати помен је онај из Липника из 1319. године. На реци Љубовиђи у селу Горња Љубовиђа сачуван је средњовековни мост који је био на караванском путу према Ваљеву и Београду, познат у народу као Латинска ћуприја, у селу Горња Трешњица су  остаци средњовековног    Великог и Малог града.

У ово подручје Турци су дошли одмах после пада Смедерева, 1460. године. Због значаја рудника у Црнчи овај крај је био царски хас који је по највећем селу добио назив хас Буковица, па је вероватно од тога настао назив Азбуковица. Турци ће се утврдити, ојачати и населити у средњовековној тврђави Соко град, која ће бити неосвојива све до  1860. године када је порушена.

Љубовија је 1860. године постала среско место а 1871. године, указом Милана Обреновића, варошица. Међутим, 1896. године набујала хировита Дрина ће Љубовију сравнити са земљом и она се од тада развија на данашњем месту, три километра узводно и око 400 метара удаљена од Дрине.

Највећи врх, ,,кров Азбуковице" је планина Бобија чије врх Торничка бобија висок 1.272 метра. Азбуковицу пресеца неколико бујних река  које се уливају у Дрину а најпознатије су Трешњица и Љубовиђа које су богате пастрмком. Ово подручје стално су кроз историју насељавали становници из старог Влаха, Босне и Херцеговине и Далмације, али су се углавном кратко задржавали и селили се даље у равничарске крајеве где су услови  бољи за живот.

У Aзбуковици данас  живи 17.232 становника у 27 насеља. Општински центар Љубовија је лепа варош. Има око 7.000 становника и добила  је има по бегу Љубовићу који је, у време друштвеног и економског успона, саградио кулу изнад житородног поља поред Дрине Драбића. У близини Љубовије налази се неколико излетишта: Мачков камен утврђење Соко град у чијој је близини новосаграђени манастир Светог Николаја Српског, етносело Врхпоље, Беле воде, Бобија, Баурић, кањон реке Трешњице као и прелепа Дрина.