Божић Бата стигао и на бувљак

Суботица – Пред велике празнике, можда више него у другим данима, Суботица постаје свесна свог пограничног положаја. Колоне возила у којима се чекало и до шест часова блокирале су улазак у земљу на граничном прелазима Хоргош и Келебија, а сви они који су чекали да у Србију уђу преко овог потоњег прелаза морали су проћи кроз град како би дошли до аутопута за Београд.

Колоне су се формирале и у суботу и у недељу пре подне и на путу за Бувљак у Малом Бајмоку. Саобраћајна гужва каква одавно није виђена као да је потврда да ниједан попуст у продавницама не може да конкурише куповини на бувљаку.

Иако се продавци на овој робној пијаци „Мали Бајмок“, што је „формални“ назив бувљака, већ дуго жале да је тешко опстати  због мале куповне моћи становништва, као и због високих дажбина које оптерећују њихову продају, мало је оних који остављају тезгу.

Предбожићни викенд, по грегоријанском календару, донео је гужве какве се одавно не памте. Продавац хране за кућне љубимце и кућне хемије на штанду на самом уласку у пијацу каже да је ово гужва као што су некада биле. – Оваква два дана већ одавно не памтим. Много је и људи, а и доста се купује – каже нам док успут услужује.

Међутим, његов оптимизам не деле сви. У хали један, која важи за место продаје квалитетније робе, продавци су углавном незадовољни. Међу купцима већином је домаће становништво, али доста их је и из Мађарске. Дошли су да овде купе јефтинију храну и текстилну робу.

Већ је уобичајено да Мађари купују практично „своју“ робу, шунке и средства за хигијену која се доноси из Мађарске. Јер, нашим продавцима се враћа порез на граници, па они ову робу продају јефтиније него што је у продавницама северног суседа.

Ђоле, који већ годинама има тезгу на бувљаку, каже да није тачно да је викенд био исплатив, и да продаја није била боља. Слично каже и његов комшија који продаје тренерке, све „брендиране“.

– Моје тренерке коштају од 4.000 до 7.000 динара и углавном их купују Суботичани. Људи обиђу продавнице и виде на крају да је ово исплативо, док код мене Мађари мало купују јер је они купују јефтинију робу – тврди овај продавац спортске гардеробе.

У другим халама као да је могуће добити искреније одговоре. У радњи играчака чак и у понедељак, када је бувљак обично готово пуст, права гужва. Деца су увек најбољи „купци“, а власница радње из кутија вади тек приспеле композиције возова, камионе, беби играчке.

– Ма, неће људи да кажу, и ви новинари сте већ досадили, али баш је била и гужва и добра продаја. Па ја запошљавам шесторо људи у мојим радњама, не бих то могла да продаја не иде добро – једина је спремна да „отвори душу“ власница која са нарамком кутија са играчкама попуњава рафове.

Да је протеклог викенда била гужва не спори ни Рада, продавац са стажом од двадесетак година на бувљаку. Док се греје уз шољу чаја, каже да је све теже угодити купцу, да више нико не купује на велико, него само оно што се мора, а и то се пре тога сто пута „протури“ преко руке.

– Све је  мање весеља у нама пред празник. Некада је овде било много више и људи, и продаје, и елана за рад. Сада сви гледамо у сат и чекамо да идемо кући. Народ нема новца, купује се минимално, за празнике поклони су мало поморанџи и воћа. Волим људе и није ми тешко са сваким да попричам, али понекад је баш тешко удовољити муштерији јер сви би да плате што јефтиније – каже Рада.

Продавци на бувљаку надају се још једном ако не добром, а оно бар мало бољем викенду пред новогодишње и још једне божићне празнике. Након тога, кажу, наступа „мртва сезона“ за њих, све до Светог Валентина. Уколико у беспарици буде довољно муштерија расположених за романтику.