Богојављенска водица

„Компаније ће активно тражити начине да учине сваку заједницу у којој послују бољим местом за живот и рад, знајући да је њихов успех директно повезан са успехом тих заједница”....

Не, није реч о некој апстрактној декларацији Скупштине Уједињених нација коју нико жив ван здања у Њујорку не разуме, већ о првом члану наше Декларације о унапређењу трговинског сектора. Документ пун општих места и помпезно данима најављиван потписали су пре два дана руководиоци највећих трговинских ланаца у земљи. Свечаном чину у згради некадашњег Савезног извршног већа присуствовао је и Расим Љајић, министар трговине. Уследио је потом аплауз, а понеки директор ланца чак се и обратио присутнима и то искористио да изрекламира производе своје приватне марке. Потом су поједини медији не улазећи у проблематику објавили оптимистичне текстове под насловом – декларацијом до нижих цена (!?).

И шта сад?

По свему судећи ништа. Биће то још један у низу папир попут богојављенске водице – не штети, али и не користи. Или како би то виспрени Мађари рекли – ево ти ништа, ал га држи чврсто.

Једноставно у том назовимо документу нема одговора на главно питање – шта од свега тога имају потрошачи? Бесплатан маркетинг за трговце и државу ништа им не значи када крену у супермаркет.

Нема конкретних одговора ни на питања која је потписник ових редова јуче послао највећим трговцима који су приступили декларацији – „Делезу”, „Меркатору”, „Идеи”, „Метроу”. Шта тај документ мења у вашем пословању, питали смо. И пошто не послују само у Србији – да ли сте још негде наишли на сличну праксу? Одговорио је само „Делез”и то да су земље ван овог региона у којима послују системи засновани на отвореном тржишту и да им такве декларације не требају.

Што се државе тиче, она најављује да ће овај документ представљати увод у формирање социјалне корпе (у којој ће бити понуђен по један артикал из категорије основних намирница по нижој цени). То, наравно, не мора да буде лоше. Угроженим купцима добро ће доћи.

Међутим, није ли то мало себично и не личи ли на прање руку? Сфера социјалне политике делом се измешта из области државне одговорности и пребацује у привреду. Уколико концепт социјалне корпе и заживи, ко ће платити разлику између тржишне и повлашћене цене? Сигурно не држава, већ трговци и произвођачи. А они то не морају да раде, приватници се не баве социјалом.

И за крај. Да не заборавимо у каквој земљи живимо. Овде се ни закони не поштују, а камоли неке тамо необавезне декларације, кодекси, прогласи. Јер, како то у неформалном разговору рече један од послодаваца, може да се деси да тај документ у стварности има снагу као и обавеза исплате топлог оброка, али без прописаног обавезног износа. А шта показује наше искуство? Нулу. И то чисту.