Свет у ретровизору

Година у којој је човечанство успело да избегне „очекивани” смак света, један човек је успео да скочи са ивице свемира а научници су, како тврде успели да открију „божју честицу”.

Свет гледан у ретровизору обиловао је „буџетским провалијама”, ратовима попут оног у Сирији, елементарним непогодама као што је била супер олуја Сенди али и бројним терористичким нападима и народним бунтовима. Ипак, бар три догађаја из 2012. године ће имати дугорочне последице на будућност света.

Иако су реизбори америчког председника Барака Обаме и руског председника Владимира Путина догађаји који су поприлично одредили колосеке којима ће цео свет ићи наредних година, избори за ново руководство Комунистичке партије Кине одредили су не само кинеске лидере наредних десет година већ и пут којим ће кинески змај мењати себе и свет око себе.

Избор потпредседника Кине Си Ђинпинга да, уместо Ху Ђинтаоа, буде на месту генералног секретара партије а следеће године и на челу државе, трасирало је Кину ка путу реформи, које ће подразумевати борбу са корупцијом, економско-социјалну реформу и војно билдовање земље.

Овај догађај је један од три који ће имати далекосежан утицај на цео свет јер се на конгресу у Пекингу по прву пут чуло да Кина намерава да постане поморска војна велесила, чиме је овај економски џин јасно показао свом америчком геостратешком такмацу да намерава да усклади своју војну моћ са убрзаним темпом раста кинеске привреде.

Будући да су због испреплетане економске сарадње САД и Кина одавно постали својеврсни економски сијамски близанце, тешко је очекивати да би због кинеског војног билдовања избио неки нови  „хладни рат”. Међутим, оно што је извесно после конгреса КПК, свет полако али сигурно више није униполаран, односно под доминацијом једне светске велесиле.

Други за свет на дуге стазе значајан догађај је нешто што су многи заборавили или им се чинило као једна од бројних досадних епизода у бирократској машинерији у Бриселу.

Недавна одлука министара финансија Европске уније да усвоје споразум о јединственом надзору банака у зони евра делује можда безначајна за обичан свет, али то је један мали корак ка успостављању банкарске уније у ЕУ, који води једној много интегрисанијој Унији.

Одузимања финансијских овлашћења од појединачних чланица ЕУ и преношење на наддржавни ниво представља мали корак Унији која тежи фискалној и много већој политичкој интеграцији.

Интеграцији која би по неким замислима дошла до стварања Уније са свим атрибутима самосталне и јединствене федералне државе.

Чак и ако овај сценарио остане само сан заговорника европске идеје, постепено стварање банкарске уније води пре свега економско-финансијском стабилизовању како овогодишњег добитника Нобелове награде за мир тако и целог Старог континента, што ће неминовно да утиче на целу планету.

Годину на измаку су дефинитивно обележили нови процветали или увенули светови арапског пролећа у којима су најзначајнији сегменти то што је Египат на изборима добио новог председника и то Мохамеда Морсија из редова исламистичке Муслиманске браће, као и то да је побуна у Сирији против председника Башара ал Асада добила још крвавије одлике у којем је број погинули око 44.000.

У историји традиционално безбедносно трусног Блиског истока 2012. остаће запамћена као година у којој је исписана својеврсна крштеница за државу Палестину. Двотрећинском већином 29. новембра Генерална скупштина Уједињених нација изгласала је резолуцију којом је Палестини признат статус државе посматрача у УН, што је у бројним анализама означено као један од значајних пораза америчке и израелске дипломатије.

Палестинцима, ипак, тек предстоји суочавање са распршеним „сном о држави”. Блискоистични мировни процес је и даље заблокиран а Израел наставља са изградњом нових домова за јеврејске насељенике у источном Јерусалиму и Западној обали, које Палестинци виде као део своје „државе”.

Наду да би Вашингтон ускоро могао да подгреје сукобљене стране да одмрзну залеђене мировне преговоре даје чињеница да је Барак Обама освојио други мандат те да не мора да се спрема за нове председничке изборе. То му даје маневарски простор да притисне обе стране без страха да ће му у политичкој кампањи богати амерички Јевреји ускратити финансијску подршку.

Гледана у ретровизору ова три догађаја имаће утицај на политичку, безбедносну и економску будућност света. Међутим, оно што ће се из минуле 2012. сећати генерације јесте то да је исте године са овог света отишла особа која је учинила „мали корак за човека али велики за човечанство”, а да је притом свет добио човека који је скочио са ивице свемира.

Свет је можда изгубио Нила Армстронга, првог човека који је крочио на Месец, али је добио Феликса Баумгартнера, првог човека који је, слободним падом са висине више од 39 километара, пробио звучни зид.